Od slučajnosti do izbora: Šta digitalno doba znači za budućnost rada, liderstva i talenta?

Jedan od najuticajnijih međunarodnih stručnjaka za biznis i liderstvo i koautor globalnog bestselera „Funky Business“ Jonas Ridderstråle održao je na osmoj konferenciji HR Experience 2026 predavanje o tome kako tehnološke promene preoblikuju organizacije, tržište rada i sam koncept liderstva, kao i zašto su žene ključna snaga buduće ekonomije.

On se, inače, u svom radu bavi budućnošću organizacija i liderstva, kao i pitanjem šta kompanije moraju da urade kako bi ostale konkurentne u svetu u kojem autoritet više ne dolazi iz pozicije, već se gradi kroz poverenje, kredibilitet i sposobnost da se u vremenu stalnih promena ljudima ponudi jasan pravac.

„Nekada su živote ljudi određivali poštanski broj i porodično stablo. Danas ih određuju odluke“, suština je teze kojom je počeo govor švedskog profesora na konferenciji Infostuda.

Upravo ta razlika između slučajnosti i izbora definiše sve veće pritiske sa kojima se kompanije suočavaju: kako zadržati talente koji imaju opcije, voditi timove koji više ne veruju automatski, i graditi organizacije koje se menjaju brže nego što se menja svet oko njih.

Jonas Ridderstråle je ponudio nekonvencionalan ugao: digitalizacija nije samo ubrzala procese – ona fundamentalno menja shvatanje šta je uopšte „posao“. Kao što je Spotify uništio koncept albuma i zamenio ga plejlistama, tehnologija će verovatno učiniti isto sa radnim mestima.

„Album je sastavljen od pesama. Od čega je sastavljen posao? Od zadataka. Da li ste podjednako dobri u svim zadacima? Verovatno ne. Da li su vam svi podjednako interesantni? Sigurno ne. Šta ako digitalizacija omogući da iz posla izvučemo zadatke u kojima nismo dobri ili koji su nam dosadni?“

Implikacija za ljudske resurse (HR) i menadžment kompanija je jasna: budući opis radnog mesta više neće biti lista dužnosti, već personalizovana kombinacija zadataka usklađena sa veštinama i motivacijom zaposlenog.

Centralni deo predavanja bio je posvećen onome što Jonas Ridderstråle naziva „tri velika pomaka“ u najuspešnijim svetskim kompanijama:

1. Od centralizacije ka mrežama – Znanje raste eksponencijalno, a individualni kapaciteti linearno. Taj raskorak čini hijerarhije sve neefikasnijim. Kompanije poput Google-a odgovaraju mrežama i širokim rasponom kontrole – bivši izvršni direktor Erik Šmit imao je 60 direktnih podređenih upravo da bi bilo nemoguće da sam donosi sve odluke.

2. Od planova ka eksperimentisanju – Svet je isuviše povezan i nepredvidiv za klasično planiranje. Kompanije koje žele da budu inovativne moraju promeniti odnos prema greškama. Ridderstråle predlaže uvođenje nagrade za najveći rizik godine – ne da bi se slavili promašaji, već da bi se smanjio strah od preuzimanja rizika.

3. Od intelektualnog ka psihološkom kapitalu – Kada znanje postaje svuda dostupno, ključna prednost više nije informacija već angažovanost, smisao i emocionalna vezanost za organizaciju. Kompanija kojoj zaposleni duguju lojalnost srcem, a ne samo ugovorom, dobija onih 10-20 odsto dodatnog napora koji odlučuju o konkurentnosti.

Jedan od najzapaženijih argumenata predavanja ticao se položaja žena u privredi. Jonas Ridderstråle nije prišao temi kroz prizmu ravnopravnosti, već kroz čisto ekonomsku logiku.

Pre 40 godina životni vek žene u zemljama u razvoju iznosio je oko 40 do 45 godina, a u proseku je rađala 12 do 14 dece. U takvim uslovima 80 odsto njenog života prolazilo je u brizi oko dece, a svega 20 odsto je ostajalo za sve ostalo.

Danas su ti odnosi obrnuti: očekivani životni vek je oko 75 do 80 godina, broj dece opada prema nuklearnom modelu porodice (dvoje), i sada 80 odsto života ostaje slobodno za obrazovanje, karijeru i ekonomsku participaciju.

„Na kampusima širom sveta jasno se vidi: apsolutnu većinu studenata čine žene. Ono što mladi muškarci rade – ne znamo. Ali sigurno ne studiraju u meri u kojoj su to radili ranije. A istorija nas uči da velike grupe mladih, nezaposlenih, neobrazovanih muškaraca na ulicama nisu dobra ideja.“

Njegova ključna poruka za menadžere glasi: većina kompanija i dalje prema žeenama postupa kao prema „manjim muškarcima“, i time propušta ogromnu tržišnu i talentovanu bazu.

Šta ljudska bića rade bolje od mašina – za sada

Na kraju predavanja Jonas Ridderstråle se osvrnuo na pitanje koje sve više zaokuplja poslovni svet: šta ostaje čovečanstvu u eri veštačke inteligencije? Njegov odgovor bio je jednoznačan – kontekst i emocija.

„Mašine ne razumeju situacioni kontekst, ne znaju kada treba lagati iz dobrih razloga, ne umeju da budu velikodušne ili ljubazne“, istakao je on i dodao da su upravo te „meke“ kompetencije postale najstrateškiji „tvrd“ resurs. „Danas je tvrdo ono što je nekad bilo meko, a meko je postalo tvrdo“, zaključio je.

Izgradnja relacionog kapitala, emocionalna inteligencija i sposobnost davanja smisla – to su kompetencije koje će određivati vrednost lidera u narednim decenijama.