Kazne do dva miliona dinara za nepotpunu primenu zakona o bezbednosti na radu

Odlaganje pune primene novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu do početka 2027. godine poslodavcima je dalo dodatno vreme da usklade poslovanje sa propisima, ali nije umanjilo posledice za one koji obaveze budu ignorisali. Naprotiv, novi propisi predviđaju znatno strože kontrole i visoke novčane kazne koje za pojedine firme dostižu čak dva miliona dinara.

Kako bi kompanije imale više vremena za uvođenje preventivnih mera i stvaranje bezbednijih uslova rada, rok za punu primenu zakona je produžen do početka 2027. godine. Međutim, produženje roka ne znači i odustajanje od sankcija, već priliku da poslodavci izbegnu ozbiljne finansijske posledice.

Najveće kazne prete pravnim licima koja ne primene obaveze propisane zakonom. U slučaju utvrđenih nepravilnosti firme mogu biti kažnjene novčanim iznosom od 1,5 do dva miliona dinara. Preduzetnicima prete kazne od 200.000 do 400.000 dinara, dok odgovorna lica kod poslodavca mogu platiti između 30.000 i 150.000 dinara.

Prema rečima advokata Veljka Đurića, osim novčanih sankcija poslodavci rizikuju i prekid poslovanja. Inspekcija rada dobila je znatno šira ovlašćenja i može odmah da zabrani izvođenje radova ukoliko proceni da su ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenih.

„Zabrana može trajati od najmanje tri do čak 30 dana, u zavisnosti od težine prekršaja i broja utvrđenih nepravilnosti, a posebno su pod lupom građevinski radovi i druge visokorizične delatnosti, ali kontrole se odnose na sve poslodavce koji imaju zaposlene. Kompanije su dužne da inspekciju obaveste o početku rada, otvaranju izdvojenih organizacionih jedinica, kao i o svakoj promeni tehnološkog procesa koja utiče na uslove rada, uključujući i hitne radove“, navodi Đurić.

Jedna od najvažnijih novina jeste obaveza angažovanja licenciranog stručnjaka za bezbednost i zdravlje na radu. Poslodavci više ne mogu sami da obavljaju ove poslove ukoliko za to nemaju odgovarajuću licencu i propisane kvalifikacije. U zavisnosti od delatnosti potrebno je angažovati savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu, bilo kao zaposlenog ili eksternog saradnika.

„Obaveza važi i za manje firme i poslodavce koji obavljaju niskorizične delatnosti. Izuzetak postoji samo za određene kompanije koje imaju do 20 zaposlenih i posluju u propisanim delatnostima. U tom slučaju poslodavac može sam da obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, ali isključivo ako položi stručni ispit“, kaže naš sagovornik.

Među obavezama koje će inspekcija posebno proveravati nalazi se i izrada akta o proceni rizika. Svaki poslodavac, bez obzira na broj zaposlenih ili delatnost, mora imati ovaj dokument izrađen od stručnog lica. Pored toga, uvedena je obaveza vođenja elektronske evidencije o povredama na radu, profesionalnim bolestima i svim preduzetim merama zaštite.

„Zakon dodatno pooštrava pravila kada je reč o zdravstvenoj zaštiti zaposlenih. Radnici na poslovima sa povećanim rizikom moraju imati prethodne i periodične lekarske preglede koje u celosti finansira poslodavac. Isto važi i za zaposlene koji rade noću“, ističe advokat.

Ukoliko lekarski pregled pokaže da zaposleni više ne ispunjava zdravstvene uslove za obavljanje poslova sa povećanim rizikom, poslodavac je dužan da ga rasporedi na drugo odgovarajuće radno mesto.

Nova zakonska obaveza je i osiguranje zaposlenih za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti. Troškove polise u potpunosti snosi poslodavac, a cilj je da zaposleni imaju obezbeđenu naknadu štete ukoliko dođe do povrede ili profesionalnog oboljenja.

Kompanije moraju redovno da organizuju obuke iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, posebno za zaposlene na rizičnim poslovima. Tokom obuka radnici se upoznaju sa pravilnim korišćenjem zaštitne opreme, ponašanjem u opasnim situacijama, kao i procedurama u slučaju povrede na radu. Nakon svake povrede poslodavac je obavezan da organizuje i vanrednu obuku zaposlenih u toj organizacionoj jedinici.

Za visokorizične poslove uvedene su i dodatne dozvole za rad. One su neophodne za radove na visini, u dubini, u skučenim prostorima, u eksplozivnim atmosferama, na energetskim objektima, pri radu sa opasnim hemikalijama, kao i u svim zonama u kojima postoji ozbiljna i neposredna opasnost po zdravlje zaposlenih.