Sindikati: Minimalac od 40.000 dinara veliki poraz, povećati prosečne plate najmanje 20 odsto

Da bi održali korak sa rastućom inflacijom poslodavci u privatnom sektoru poslednjih meseci povećavaju plate zaposlenima. DM drogerie markt je jedna od poslednjih kompanija u nizu koja je povećala bruto zarade svojim radnicima, i to za 10 do 21 odsto.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, medijalna neto zarada za maj 2022. godine iznosila je 56.582 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih u Srbiji ostvarilo zaradu do navedenog iznosa. To praktično znači da više od milion radnika prima platu koja je u rasponu između minimalca i medijalne zarade.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Duško Vuković kaže da uopšte ne bi trebalo uzimati u obzir prosečnu platu, koja je prema poslednjim podacima 74.000 dinara, jer na nju utiču visoke zarade manje grupe ljudi.

“Mi u sindikatima uopšte ne gledamo prosečnu, već medijalnu zaradu. Prema činjenicama, medijalna zarada za prosečnom potrošačkom korpom koja iznosi 84.000 dinara zaostaje 30.000 dinara, dok prosečna „kasni“ 10.000 dinara, odnosno oko 15 odsto”, objašnjava Vuković.

On dodaje da u ovakvim vremenima inflacije gde svakodnevno rastu troškovi života, i to oni osnovni kao što su hrana, struja ili gorivo, da bi se očuvao kakav-takav standard neophodno je povećati zarade najmanje za 20 odsto, i to one prosečne.

“Vidimo da je država ograničila cenu tone peleta na 38.000 dinara, što je za jednu porodicu ništa, ako se samo tako greje. Ako živite u kući od 70 kvadratnih metara potrebno vam je između sedam i osam tona peleta da biste pregurali zimu. Zamislite koliki je to izdatak za jedno domaćinstvo. Ako trenutnu ograničenu cenu peleta pomnožite sa količinama koje su potrebne za ogrev dobijate iznos koji premašuje četiri medijalne ili tri prosečne zarade”, ističe Vuković.

Da bi plate imale vrednost koju stalno rastuća inflacija umanjuje skoro svakodnevno moraju se angažovati sindikati u velikim kompanijama koji bi o tome pregovarali sa poslodavcima.

“Postoje poslodavci koji će razgovarati sa radnicima i razumeti da su se povećali troškovi života i da je neophodno podići zarade, ali takvi poslodavci su u manjini”, ocenjuje naš sagovornik.

Pregovori o visini minimalne zarade uskoro počinju, ali prema rečima potpredsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije, postajemo društvo u kojem se građani navode da normalnost bude minimalna zarada.

“U javnom sektoru država je ta koja kaže kolika će biti zarada koju odredi kroz budžet i tu više nema pregovora. Država i poslodavci navikavaju ovo društvo na minimalne zarade. I to da li će zarada sledeće godine biti 40.000 dinara je veliki poraz, jer već sada ništa ne znači. Pritom treba da se pregovara o minimalcu koji će važiti u januaru 2023. godine, a ne znamo koliki će tada biti troškovi života”, zaključuje Duško Vuković.