Sindikati ne odustaju od minimalca od 39.000 dinara, Drakulić tvrdi: „I 50.000 je malo“

Pregovori o povećanju minimalne zarade sa trenutnih 32.000 dinara počeće 15. avgusta. Unija poslodavaca Srbije (UPS) već je iznela svoj predlog da uz rast minimalca ide i povećanje neoporezivog dela zarade.

Za Uniju poslodavaca iluzorno je pričati o izjednačavanju minimalne potrošačke korpe od 39.000 dinara sa visinom minimalca. S druge strane, predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković za Biznis.rs kaže da će se upravo za to zalagati u pregovorima.

„Unija poslodavaca predstavlja uglavnom mali i srednji preduzetnički sektor. Tu se u najvećem broju ne nalaze direktori javnih preduzeća, nisu predstavnici stranih kompanija, niti ostatak velikih domaćih firmi. Tu su preduzetnici koji imaju mali broj zaposlenih, pa su samim tim osetljivi na kretanja minimalne zarade. Oni imaju interes da se minimalna zarada poveća samo ukoliko se poveća i neoporezivi deo zarade, čime se praktično posao čini jeftinijim“, objašnjava Stojiljković.

On dodaje da je to što traže iz UPS sasvim opravdano, ali da bi nešto trebalo obezbediti i konkurentnošću, poslovnošću, solidarnošću.

„S druge strane, vlade su se ponašale uvek na način da će država dati konačan iznos ukoliko se socijalni partneri ne dogovore. Oni to obično sačekaju bez mnogo zanimanja i onda u poslednjem trenutku daju neke svoje varijante i prognoze“, naglašava Stojiljković.

Naš sagovornik smatra da je ideja da minimalac bude 35.000 dinara nešto o čemu ne treba ni razgovarati.

„Ova cifra je negde u visini, čak i ispod, zbira očekivanog rasta proizvodnje i inflacije, koja puzajući napreduje sve brže, i to praktično ne menja već zatečen odnos snaga. Ono što je za mene najvažnije, kao što pretpostavljam i za sve predstavnke sindikata, je da konačno dostignemo da ta minimalna potrošačka korpa od 39.000 dinara bude i visina minimalca. To je neki minimum preživljavanja koji mnoge stvari i ne sadrži“, kaže za naš portal profesor Stojiljković.

On smatra da ako se sada popusti, sindikati mogu da izgube poverenje koje trenutno uživaju.

„Mi smo još pre tri godine zaključili da u najkraćem mogućem roku minimalna zarada treba da dostigne minimalnu potrošačku korpu. Taj rok je prošao. Takođe sam u razgovoru sa Zoranom Drakulićem došao do potvrde da sposoban poslodavac, kome se pruži prostor, može da obezbedi zarade za zaposlene od 50.000 dinara“, navodi predsednik sindikata Nezavisnost.

Ovu računicu potvrdio nam je i predsednik kluba Privrednik Zoran Drakulić, koji za Biznis.rs kaže da je moguće da minimalna zarada bude 50.000 dinara, ali pod uslovom da država poveća neoporezivi deo plate.

„I 50.000 dinara je realno malo, jer sa tim ne možete da pokrijete ni osnovnu potrošačku korpu, ali je moguće da tolika bude minimalna zarada. Uz uslov da ne ide na teret poslodavca već na teret države, u smislu da se smanje nameti za poslodavce“, naglašava Drakulić.

Zoran Stojiljković smatra da to što i Unija poslodavaca predlaže, da se podigne neoporezivi deo zarade, treba postupno uraditi.

„Takođe, i sve one parafiskalne obaveze im treba smanjivati, jer su se lokalne vlasti specijalizovale za naplatu raznih firmarina, drumarina i drugih nameta. Trebalo bi napraviti jedan normalan poreski sistem, koji neće biti toliko linearan da najviše opterećuje najmanje zarade“, naglašava Stojiljković.

On dodaje da, ako je plan države da do 2024. Ili 2025. godine dođe do prosečne plate do 900 evra, to neće uraditi ukoliko ne krene sa povećenjem minimalne zarade.

“Postoji još jedan zanimljiv kriterijum kada je reč o minimalnoj zaradi, a to je da treba da bude na nivou od 60 odsto prosečne zarade. Ako je prema poslednjim podacima prosečna plata u Srbiji 65.000 dinara, po toj računici dođete do 39.000 dinara”, zaključuje Zoran Stojiljković.

Podsetimo, u skladu sa Zakonom o radu definisano je šta čini minimalnu zaradu, šta je minimalna cena rada, ko je utvrđuje u neto iznosu po jednom času, kao i šta se dodaje na neto minimalnu cenu rada, u skladu sa pravima radnika na određena uvećanja i naknade po osnovu vremena provedenog na radu i ostvarenih rezultata.

Svaki zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu.

Minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade. Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade.

Po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.