Slovenačka Krka prvi put premašila dve milijarde evra prihoda

Grupa Krka je prema prvim nerevidiranim podacima prošle godine ostvarila prihod od prodaje od 2,04 milijarde evra, što je sedam odsto više nego godinu dana ranije. Rast je ostvaren na većini tržišta, a najveći rast zabeležen je u regionu Istočne Evrope.

Predsednik i izvršni direktor Krke Jože Colarič izjavio je na konferenciji za novinare da je to bila uspešna godina za kompaniju.

„Postigli smo važnu prekretnicu i prvi put u istoriji premašili prodaju vrednu dve milijarde evra. Budući da smo svesni da je dugoročni rast prodaje povezan i sa širenjem asortimana Krkinih proizvoda, ponudu smo proširili sa 17 novih proizvoda“, dodao je.

Na različitim tržištima završeno je više od 900 postupaka registracije za nove i već etablirane proizvode.

„Većina lekova namenjena je lečenju hroničnih kardiovaskularnih bolesti, bolesti centralnog nervnog sistema, gastrointestinalnog trakta i dijabetesa, kao i za ublažavanje bolova. Među njima su i novi kombinovani lekovi, koji postaju sve važniji segment Krkine prodaje“, rekao je izvršni direktor Krke, a prenosi SEEbiz.

Prošle godine Krka je razvila 17 novih proizvoda, od kojih je 13 lekova na recept, dva leka bez recepta i dva veterinarska proizvoda.

U 2025. godini procenjena bruto operativna dobit iznosila je 559,1 milion evra, a njen udeo u prihodima od prodaje bio je 27,4 odsto. Prema preliminarnim podacima, operativna dobit porasla je za devet odsto na 465,6 miliona evra.

Najviše prodato u Istočnoj Evropi

Najveći region po prodaji prošle godine bila je Istočna Evropa sa 713,4 miliona evra i 35,1 odsto udela u prodaji, gde je prodaja porasla za 10 odsto. U Srednjoj Evropi prodaja je dostigla 460 miliona evra i 22,6 odsto udela. Prošle godine rast je dostigao osam odsto. Region Zapadna Evropa bio je treći sa 364,1 milion evra i 17,9 odsto udela, a rast je bio tri odsto veći. U Jugoistočnoj Evropi prodaja je iznosila 290,2 miliona evra, odnosno osam odsto više.

U Sloveniji je grupa prošle godine ostvarila prodaju od 130,3 miliona evra, što predstavlja 6,4 odsto udela. Rast je iznosio osam odsto u odnosu na prethodnu godinu. Većina je generisana prodajom proizvoda koja je porasla za šest odsto. Usluge banjskog turizma doprinele su sa 54,2 miliona evra, odnosno 10 odsto više nego godinu dana ranije.

Prema Colariču, prodaja je na ruskom tržištu porasla za 13 odsto, a nije bilo problema sa kursnim razlikama. To im je čak išlo u prilog, jer je vrednost rublje prošle godine porasla za 6,4 odsto. „Kurs je i danas povoljan“, rekao je on.

Međutim, predviđanja da bi Rusija mogla da zapleni imovinu evropskih kompanija u Rusiji kao odmazdu za evropske sankcije nisu imale uticaja na poslovanje Krke u Rusiji, dodao je.

Prošle godine grupa je prodala lekove na recept u vrednosti od 1,7 milijardi evra, odnosno osam odsto više nego godinu dana ranije, a taj segment predstavlja 83,2 odsto udela u prodaji grupe. Prodaja je porasla u svim regionima, osim na prekomorskim tržištima. Prodaja proizvoda bez recepta ostvarila je 173,5 miliona evra, odnosno jedan odsto više. Veterinarski proizvodi prodati su za 114,7 miliona evra, odnosno tri odsto više. Prodaja banjskih i turističkih usluga iznosila je 54,2 miliona evra, što je porast od 10 odsto.

Rast prihoda planiran i za ovu godinu

Grupa Krka, koja je krajem prošle godine zapošljavala oko 13.200 ljudi, ima procenjenu vrednost ulaganja u 2025. od 95,5 miliona evra, od čega 70 miliona evra u matičnom društvu.

Prema Colariču, vrednost akcija Krke prošle godine je porasla za 46 odsto, a dividenda za 10 odsto. Kompanija i dalje kupuje sopstvene akcije i trenutno drži 7,5 odsto. Prema Colariću, struktura akcionara se prošle godine nije značajno promenila.

Ove godine planirani su prihodi od prodaje od 2,13 milijardi evra, što je pet odsto više nego u 2025. godini i 405 miliona evra neto dobiti. Prosečan godišnji rast neto dobiti u petogodišnjem periodu iznosiće 5,6 odsto. Prema planu, ulaganja će dostići 140 miliona evra i biće prvenstveno namenjena povećanju i modernizaciji proizvodnih kapaciteta i infrastrukture.

Planiraju i povećanje broja zaposlenih u Sloveniji i inostranstvu, ukupno za dva odsto. „Baš kao i drugde, potreba za dodatnim osobljem je ovde velika. Tražimo sve vrste profila i stepena obrazovanja“, rekao je.

Prema Colariču, većina ulaganja ove godine planirana je u Sloveniji, uključujući lokacije Ločna i Bršljin u Novom Mestu i Ljutomer. Obnavljaju i banjske objekte u Strunjanu i Dolenjskim Toplicama, a u Indiji, zajedno sa partnerom, grade fabriku za proizvodnju lekova.