Srpske gejming kompanije su i dalje veoma privlačne stranim investitorima

Beogradska gejming kompanija Nordeus istakla se na vodećem mestu najprepoznatljivijih u ovom specifičnom tržišnom segmentu u Srbiji, najviše zahvaljujući svom ogromnom hitu, fubalskoj menadžerskoj igrici Top Eleven, koja je zabeležila 220 miliona preuzimanja zaključno sa prošlom godinom. Pre mesec dana nju je preuzela američka kompanija Take-Two Interactive Software u akviziciji čija se vrednost procenjuje na oko 378 miliona dolara.

Dve godine ranije, novosadsku gejming kompaniju 3Lateral preuzeo je svetski gigant video igara Epic Games.

Ko je sledeći?

Suosnivač Srpske gejming asocijacije (SGA) Nikola Čavić u razgovoru za Biznis.rs kaže da se u dogledno vreme mogu očekivati neka slična preuzimanja domaćih gejming studija. Prema njegovim rečima, dva glavna razloga za takvo očekivanje je razvoj domaće industrije video igara i veći broj uspešnih kompanija, uz globalni trend konsolidacije koji je izuzetno prisutan tokom poslednjih godinu i po dana. Primera radi, već tokom prve polovine 2021. godine je zabeleženo više od 160 akvizicija na globalnom nivou pa, iako se trend usporava, očekivanje je da će se ipak nastaviti, kako u svetu, tako i kod nas.

„Naše najveće i najuspešnije kompanije su već prodate zaključno sa akvizicijom Nordeusa, ali postoji nekoliko kompanija koje posluju izuzetno dobro i ostvaruju odlične rezultate, koji su sigurno ispraćeni od strane potencijalnih kupaca. Two Desperados, Peaksel, Webelinx Games, Tummy Games, Yboga Studio i od skoro Foxy Voxel sa sjajnim rezultatima u prodaji svoje prve igre su neke od kompanija koje beleže dobre ili čak odlične rezultate u svojim kategorijama“, objašnjava Čavić.

Dakle, svakako se može reći da domaći studiji koji se bave proizvodnjom video igara direktno za svoje potrebe ili za potrebe velikih stranih kompanija privlače pažnju velikih investitora. Srpski kadrovi pokazali su se veoma kvalitetnim, u domenu vizuelnog dizajna i naracije, kao i programiranja. Jedini problem za dalji razvoj tržišta eventualno bi mogao da predstavlja njihov relativno mali broj.

Više puta smo ranije pisali o atraktivnosti srpskih programera i gejmera za velike strane kompanije u pogledu znanja, ali i njihove cene u poređenju sa razvijenim tržištima. Da li su se ove tržišne prednosti održale poslednjih nekoliko godina u sve bržoj globalnoj trci?

„Što se tiče cene, mislim da lepo prelazimo iz jeftinog tržišta gde se zapošljava radna snaga, u ekonomiju koja ima sposobnost da napravi i plasira svoje proizvode globalno i samim tim stvori neuporedivo veću vrednost nego što je moguće kroz outsourcing. Nordeus i 3Lateral su sjajni primeri upravo toga, a pored njih imamo mnoge nove kompanije koje su nastale tokom poslednjih pet godina i koje slede njihov primer. Takođe, zbog velikih akvizicija koje su se desile u poslednje vreme, na domaćem tržištu imamo više inostranih kompanija sa ogromnim resursima i potrebom za velikim brojem zaposlenih. To sve utiče na potražnju za domaćim programerima i ostalim stručnjacima iz industrije i značajno podiže njihovu cenu, što nas približava nekim evropskim standardima“, smatra naš sagovornik.

Čavić dodaje da sve te pozitivne promene utiču da se veći broj ljudi opredeli za ovu industriju, od studenata koji tek treba da steknu znanje, do svetskih stručnjaka koji sve češće dolaze da rade u Srbiju zbog dobrih uslova i prilike da rade na dobrim projektima. Rezultat svega toga bi trebalo da bude još jača pozicija naših kompanija na globalnom tržištu.

Najbolji put je kroz pametno skaliranje

No, često u surovoj tržišnoj igri nije dovoljno imati dobru ideju niti kvalitetne kadrove. Potrebno je prepoznati i pravi trenutak, uočiti zakonitosti ponude i potražnje, te ne žuriti bez preke potrebe s kompanijskim rastom.

U traganju za „savršenim receptom za uspeh“ u prednosti su često manja preduzeća, kako je i inače slučaj s tehnološkim startapovima.

„Velika tržišna vrednost sa pre svega zasniva na uspehu proizvoda koje već imate i koji su u vašem vlasništvu, i kapacitetu organizacije da taj uspeh ponovi u budućnosti i ostvari još veći rast. Dakle, neophodno je napraviti jednu uspešnu igru za početak a za to vam ne treba veliki tim. Postoji više primera iz industrije iz sveta gde su fenomenalne uspehe napravili mali timovi od po nekoliko ljudi. Na primer, švedska igra Valheim, koja je jedan od najvećih hitova ove godine sa više od šest miliona prodatih kopija, napravljena je od strane petoro ljudi. Imamo sličnih priča i kod nas – manji timovi koji prave odlične igre, koji su profitabilni, i ostvaruju rast iz godine u godinu, koji prati i unutrašnje pametno skaliranje organizacije. To je po meni najbolji put ka stvaranju veće vrednosti i potencijalnoj akviziciji kasnije“, zaključuje Nikola Čavić.