Šta obuhvata osiguranje stambenih i drugih vrsta kredita?

Osiguranje kredita postalo je za većinu građana sastavni deo svake pozajmice. Korisnici zajmova u osiguranju vide neku vrstu sigurnosti i neretko nisu detaljno upućeni šta tačno ono podrazumeva i koliko ih “štiti” u slučaju nepredviđenih okolnosti.

“Osiguranje kredita podrazumeva osiguranje potraživanja osiguranika u vezi sa odobrenim potrošačkim kreditima, stambenim kreditima, osiguranje novčanih potraživanja od pravnih i drugih lica i osiguranje izvoznih poslova od komercijalnih rizika”, navode za Biznis.rs u Narodnoj banci Srbije (NBS).

Prema podacima kojima raspolaže NBS, u 2021. godini je zaključeno ukupno 109.563 ugovora o osiguranju kredita i ugovorena premija osiguranja u ukupnom iznosu od 1.216.437.000  dinara. Najveći broj zaključenih ugovora o osiguranju kredita se odnosi na osiguranje potraživanja osiguranika u vezi sa odobrenim potrošačkim kreditima – 94,3 odsto.

S druge strane, banke koje imaju saglasnost Narodne banke Srbije da obavljaju poslove zastupanja u osiguranju, odnosno da prodaju usluge osiguranja, nude svojim klijentima da zaključe ugovor o osiguranju uz kreditne proizvode banke, kao dopunu i pogodnost uz određeni kreditni proizvod, kao sredstvo obezbeđenja kreditnog plasmana banke (kolateral) ili radi osiguranja sredstva obezbeđenja (kolaterala).

“U situaciji kada je zaključenje ugovora o osiguranju uslov za odobrenje kredita, banka je najčešće i korisnik, jer osiguranje u tom slučaju ima za cilj da obezbedi izmirenje obaveza klijenta prema banci u nepredviđenim situacijama, odnosno kada nastane osigurani slučaj”, ističu u NBS.

Uz stambene kredite i ugovor o životnom osiguranju

Osiguranja koje se pretežno zaključuju sa ciljem obezbeđenja kreditnih proizvoda banke su: životna osiguranja, osiguranje nepokretnosti (imovine), osiguranje u slučaju nemogućnosti otplate kredita (Credit  Protection Insurance), osiguranje motornih vozila (kasko osiguranje), osiguranje poljoprivrede i druga.

Nezavisno od kreditnih proizvoda najčešće su takođe zastupljena životna osiguranja, zatim putno, osiguranje motornih vozila (kasko osiguranje), dobrovoljno zdravstveno, osiguranje poljoprivrede i slično.

“Uz osiguranje stambenih kredita banke su uglavnom predvidele da se zaključuje ugovor o životnom osiguranju (najčešće riziko osiguranje kojim se osigurava rizik smrti) čija visina naknade koja će se isplatiti i pokriti dug klijenta prema banci zavisi od iznosa duga po kreditu klijenta u trenutku nastupanja osiguranog slučaja (smrti)”, navode u NBS.

Pored toga, uz stambene kredite se zaključuje i osiguranje nepokretnosti koja se kupuje, a koja je najčešće i opterećena hipotekom u korist banke, odnosno služi kao sredstvo obezbeđenja.

“Kada banka koristi ugovor o osiguranju kao obezbeđenje kredita, to jest kada premiju osiguranja plaća korisnik kredita, u obavezi je da trošak osiguranja uključi u obračun efektivne kamatne stope, pri čemu banka, zbog osiguranog rizika plasmana sredstava, često u tom slučaju obezbeđuje i povoljnije kamate za kredit. Svakako, stambeni kredit se kod određenih banaka može odobriti i bez ugovaranja osiguranja života”, ističu u centralnoj banci.

Na pitanje na koji način osiguranje pokriva neizmirena potraživanja i kakvu sigurnost pruža korisnicima bankarskih usluga, u Narodnoj banci Srbije objašnjavaju da se osiguranje od nemogućnosti otplate kredita može ugovoriti uz gotovinske ili kredite za refinansiranje, i ono uobičajeno pokriva rizik gubitka posla, privremenu sprečenost za rad (bolovanje), trajni invaliditet ili smrt osiguranika kao posledicu nesrećnog slučaja.

Banka je dužna klijentu da pruži sve neophodne informacije

Kada je reč o samom izboru osiguranja, u Narodnoj banci Srbije ističu da klijent banke, kao ugovarač, treba da zna da se ugovor o osiguranju za sve vrste osiguranja zaključuje u skladu sa opštim i posebnim uslovima koji su sastavni deo ugovora i shodno kojima društvo za osiguranje ugovara iznos premije, rizike koji su pokriveni osiguranjem, rizike koji su isključeni iz osiguranja, obaveze osiguranika i osiguravača i druge uslove pod kojima se ugovor zaključuje.

“O tome je banka koja obavlja poslove zastupanja u osiguranju dužna da obavesti klijenta pre zaključenja ugovora o osiguranju i pruži mu sve propisane informacije, prema članu 82. Zakona o osiguranju. Imajući u vidu da  je zaključenje ugovora o osiguranju dobrovoljno (osim kada je to uslov za dobijanje kreditnih sredstava), klijent pre svega treba da se rukovodi ličnim potrebama i da se pre zaključenja ugovora, a  posebno dugoročnih životnih osiguranja, informiše o svim podacima koji su sastavni deo ugovora, a koje je banka dužna da mu obezbedi”, zaključuju u Narodnoj banci Srbije.