Što se duže čeka sa privatizacijom, to je sve manja vrednost preostalih firmi

Ministarstvo privrede raspisalo je nove javne pozive za učešće u postupku prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem radi prodaje kapitala tri preduzeća sa većinskim državnim vlasništvom u procesu privatizacije. U pitanju su ratarsko akcionarsko društvo Jadran iz Nove Gajdobre, Severtrans Sombor, te AD Krušik – Plastika, iz Osečine.

Kada su u pitanju ove konkretne tri ponude, za Jadran se nudi paket akcija koje čine 99,74 vlasničkog udela, po početnoj ceni od 3.230.780,20 evra (procenjena vrednost 3.239.126,78 evra); za Severtrans je oglašen paket akcija koji čini 59,26 odsto ukupnog kapitala, po početnoj ceni od 64.777,97 evra (procenjena vrednost ovlašćenog procenitelja je iznosila 109.309,75 evra); a za Krušik – Plastiku u pitanju je paket akcija od 97,71 odsto vlasničkog udela, po početnoj ceni od 5.785.692,65 evra (procenjena vrednost je 5.920.946,00 evra).

U privatizacionom portfelju Ministarstva privrede trenutno se nalazi 75 preduzeća, a za ovu godinu ranije je planirana objava 14 javnih poziva za privatizaciju.

Koja od „preostalih“ preduzeća su potencijalno najzanimljivija za domaće ili strane investitore?

Petrohemija i Lasta traže kupca

„Čitav taj proces se presporo odvija. Svako preduzeće koje nije privatizovano posle već više decenija privatizacije u našoj zemlji svakim danom je sve gore – ono gubi na vrednosti, a s druge strane uvećava svoje dugove. Većina popisanih preduzeća ne posluje uspešno, i mogućim kupcima su pre svega interesantne njihove imovine u vidu nekretnina ili zemljišnih poseda“, komentariše za Biznis.rs konsultant za strana ulaganja dr Milan Kovačević.

Od kompanija sa državnog spiska, Kovačević, pored beogradske Laste, navodi pančevačku Petrohemiju kao jednu od traženijih. Glavni razlog za to je, kaže, što ona proizvodi sirovi benzin, što je uvek tražena roba. Nasuprot tome, kao njene nedostatke navodi relativno male proizvodne kapacitete I smanjeno tržište, pa je jedno od važnijih pitanja u vezi sa njenim budućim poslovanjem da li ona te kapacitete eventualno može da proširi.

Kao budući vlasnik Petrohemije u domaćim medijima se pominjao NIS, u kome – iako je u većinskom vlasništvu ruskog Gazprom Nefta – država još uvek ima 29,87 odsto vlasničkog udela. Naš sagovornik, stoga, smatra da bi proces privatizacije Petrohemije morao biti transparentniji od mnogih dosadašnjih.

Proces dugotrajan – ali rešiv

U Ministarstvu privrede napominju da za određen broj preduzeća u privatizacionom portfelju u ovom trenutku nije moguće objaviti javni poziv jer postoje nerešeni zahtevi za povraćaj imovine, određeni sudski sporovi ili neki drugi imovinsko-pravni problemi zbog kojih ne postoje uslovi u skladu sa zakonom da se oglasi njihova prodaja.

„Ukazujemo i da je pokretanje stečajnog postupka planirano za sva preduzeća koja nemaju održivu poslovnu aktivnost, odnosno ne izmiruju obaveze prema poveriocima i za koja ne postoji interes za privatizaciju, kao i drugim slučajevima predviđenim Zakonom o privatizaciji i Zakonom o stečaju“, poručuju iz Ministarstva privrede za Biznis.rs.  

„Kod ovakvih poslova prodaje neophodno je više uključiti profesionalne procene, kroz studije izvodljivosti – na primer, koliki su kapaciteti, moguće tržište, stepen potrebnih ulaganja, i slično. Država obavlja određenu procenu vrednosti preko angažovanih konsultanata, ali ranije je bilo slučajeva da su se dve procene za istu firmu dijametralno razlikovale. Ne znam zašto se javni pozivi najavljuju ‘na malo’, po nekoliko preduzeća. Moj predlog bi bio da se unapred najavi koja će to preduzeća biti, kako bi se pripremili potencijalni ponuđači, ali i država, kroz pravljenje adekvatnih studija izvodljivosti, a na kraju krajeva, da bi javnost bila umirena“, zaključuje Kovačević.

Postupak privatizacije je tokom prošle godine, usled pandemije korona virusa, privremeno bio usporen, međutim, u Ministarstvu privrede su zadovoljni dosadašnjim rezultatima.

„Podsećamo da su u prethodnih pet godina uspešno rešeni najveći izazovi, kao što su veliki giganti Železara, Galenika, RTB Bor i PKB korporacija, ali i druga manja preduzeća. Važno je napomenuti da smo nasledili oko 560 preduzeća za privatizaciju, a sada ih je u privatizacionom portfelju Ministarstva privrede 75. Zato možemo reći da taj postupak ulazi u završnu fazu“, napominju u Ministarstvu privrede.