Sve manje nade u mogućnost servisiranja dugova

Iskustvo iz prethodnih godina pokazalo je da nije najvažnije koliko je visok državni dug, u procentima BDP-a ili u apsolutnom iznosu, nego mogućnost zemlje da ga uredno servisira. O tome se nije naročito vodilo računa, iako su dugovi pojednih zemalja premašili sve razumne granice, kako u evrozoni, tako i u Velikoj Britaniji koja je odnedavno „na tapetu“ zbog kontroverznog ekonomskog plana vlade.

„To praktično nije bio problem do ovih dana. Sada se taj dug posmatra na potpuno drugačiji način. To pitanje se ponovo otvara. U toku je preispitivanje o mnogim stvarima, i o Brexitu“, ocenio je za Biznis.rs naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Ivan Nikolić.

Presudan faktor je percepcija sagledavanja kratkoročnih izgleda investitora u pogledu održivosti duga. Kada je reč o percepciji, ona je sada pod pritiskom nekoliko istovremenih kriza, koje produbljuju jedna drugu. U toku je oluja u kojoj su akumulirani rizici nestabilnosti iz prethodnih godina. Dugovi su samo rasli.

Za saniranje posledica pandemije korona virusa stotine milijardi su upumpane u ekonomije i štampan je novac. Iz svega toga je, prema rečima Nikolića, porasla nervoza i osnažilo je pesimistično očekivanje ekonomskih izgleda na kratak i srednji rok.

„Više nema pozitivnog momenta, pa da se uhvatite za nešto i da kažete – e ovo je dobro i uliva neku nadu. Nažalost, nema takve nade. Rat u Ukrajini dodatno je pogoršao ekonomske izglede i pojačao neizvesnost, ali evrozona je bila na pragu recesije i pre rata. Sledi ozbiljno prilagođavanje naniže. Neminovan je i ozbiljan pad standarda, koji se još ne oseća. Realna ekonomska slika je, bojim se, potpuno drugačija od one koju predstavljaju Evropska centralna banka i Evropska komisija“, navodi naš sagovornik.

Evropski odbor za sistemski rizik (ECRB), na čijem je čelu predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) izdao je prošle nedelje upozorenje o „ozbiljnim rizicima po finansijsku stabilnost“, jer bi rat u Ukrajini mogao da stvori toksičnu kombinaciju ekonomskog pada, pada cena imovine i stresa na finansijskom tržištu, preneo je Financial Times.

Bilo je to prvo „opšte upozorenje“ o riziku koje je ECRB izdao od nastanka 2010. godine. Izvori sa sastanka Odbora navode da problemi u Velikoj Britaniji nisu bili deo diskusije, ali da će verovatno predstavljati dodatnu brigu za evropske regulatore.

Evropski odbor za sistemski rizik (ECRB) je istakao rastući rizik od neizvršenja obaveza u sektoru komercijalne imovine, rizik od sajber napada na finansijske institucije i od povećanih troškova visokih državnih dugova, jer kamatne stope rastu.

Evropski finansijski sistem prošao je kroz pandemiju relativno neoštećen, ali to je velikim delom bilo zbog značajne podrške vlada i centralnih banaka domaćinstvima i preduzećima. Ukupni nivo duga porastao je za oko 20 odsto od početka 2020. godine, na oko 27.500 milijardi evra.

Javne finansije u zemljama evrozone danas su u gorem stanju nego na vrhuncu prethodne krize državnog duga. Grčki dug koji je 2009. godine iznosio 127 odsto porastao je na 190 odsto u prvoj polovini tekuće godine. Dugovi u Španiji i Italiji porasli su nakon pojave pandemije korona virusa na 120, odnosno 150 odsto. Italijanski dug dostigao je u junu ove godine iznos 2.800 milijardi evra, dok je grčki dug od 300 milijardi evra 2009. godine bio dovoljan da izazove paniku među investitorima u državne obveznice.

„Pored dugova i pesimizam je veći nego što je bio početkom pandemije. U ovom trenutku je stanje prema očekivanjima i nekim kratkoročnim izgledima neuporedivo sa bilo kojim trenutkom od Drugog svetskog rata. U suštini nemamo osećaj ogromne nervoze i beznađa, ali takvo je trenutno stanje u Nemačkoj i u evrozoni. Tamošnje kompanije i potrošači nemaju pozitivno sagledavanje bliske budućnosti u ekonomiji. Mora se što pre pronaći političko rešenje za konflikt u Ukrajini, a onda ići korak po korak i rešavati probleme koji su fundamentalni“, ocenio je Nikolić.

Prema analizi profesorke ekonomije Elizabet Kreke (Elisabeth Krecke) bivše savetnice Ministarstva finansija Luksemburga, trenutni trendovi sugerišu da bi se potrebe država za finansiranjem mogle povećati u narednim mesecima i godinama. Troškovi zaduživanja predstavljaju izazov za vlade država evrozone, jer su kamatne stope porasle do višegodišnjih maksimuma, a rasponi prinosa na državne obveznice opasno su se povećali.

Ukupni američki nacionalni dug dostigao je 30.850 milijardi dolara, što je procenjeno na oko 96 odsto BDP-a. Situacija u SAD nije bitno drugačija nego u evrozoni kada je reč o procentima BDP-a i apsolutnom nivou duga, ali sa jednom očiglednom razlikom. Rastuća inflacija učinila je da se dug američke vlade brzo smanjuje, ali ne u dolarima ili centima, nego u odnosu na veličinu ekonomije, odnosno BDP.

Američki institut za ekonomska istraživanja objavio je autorski tekst „Da li Fed pokušava da inflacijom obezvredi američki dug?“ Suština je ipak da to nije dugoročni trend, nego je samo privremeni efekat inflacije. Prognoze govore da će inflacija smanjiti, da će oslabiti ekonomski rast i da će kamate postati sve više, što je „savršen koktel za povećanje nivoa duga“, navodi Bloomberg.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Neizbežno krizno zaduživanje zemalja u regionu, Srbija na „magičnoj granici“