Svet će u naredne dve godine pretrpeti najjači ekonomski kolaps u poslednjih pola veka

Imajući u vidu najnoviju konstelaciju negativnih okolnosti, svet će najverovatnije u naredne dve godine pretrpeti najjači ekonomski kolaps u poslednjih pola veka, pokazuje analiza Miladina Kovačevića i Katarine Stančić objavljena u najnovijem broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Projekcije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za rast vodećih svetskih ekonomija za 2021. godinu – SAD, EU, Kinu, Indiju, Nemačku, kao i za ceo svet – revidirane su naniže u julu u odnosu na aprilske projekcije zbog loših rezultata s početka godine, smanjene kupovne moći stanovništva i restriktivne monetarne politike vodećih centralnih banaka, ukazuju autori analize MAT-a.

Svetska ekonomija će, prema tim projekcijama, u 2022. godini ostvariti rast od 3,2 procenta (umesto 3,6 odsto projektovanih u aprilu), SAD 2,3 (umesto 3,6 odsto), Evrozona 2,6 (umesto 2,8 odsto), Nemačka 1,2 odsto (umesto 2,1), Kina 3,3 (umesto 4,4 odsto) i Indija – zemlja koja će u 2022. ostvariti najveći rast – 7,4 odsto (umesto prvobitno projektovanih 8,2).

“Rizici su ekstremno naglašeni i neizvesnost je podignuta do najvišeg nivoa u novijoj istoriji. Sukob u Ukrajini može dovesti do prestanka snabdevanja Evrope gasom iz Rusije, inflacija bi se mogla oteti kontroli (ako bi, na primer, došlo do problema u snabdevanju gasom), pooštreni monetarni uslovi mogli bi da izazovu probleme sa servisiranjem duga rastućih ekonomija, a novi slučajevi korona virusa u Kini do daljih poremećaja u lancima snabdevanja. Uz to, geopolitičke nesuglasice i fragmentacije, kao i odsustvo kosenzusa i zajedničkog delovanja, dodatno pojačavaju ekonomske tenzije i rizike”, navode autori analize.

Pet globalnih recesija “protutnjalo” svetom od 1970.

Svetska banka je u septembru 2022. objavila kratku studiju o trenutnoj ekonomskoj situaciji u svetu, mogućnostima za pojavu nove recesije, sličnosti sadašnje ekonomske situacije sa krizama od 1970. godine i eventualnim scenarijima razvoja događaja.

Kako se navodi u najnovijem MAT-u, od 1970. godine svet je iskusio pet globalnih recesija. Prvu 1973. godine kada su arapski proizvođači nafte, u znak protesta protiv američke vojne podrške Izraelu u sukobu protiv Egipta i Sirije, uveli embargo na izvoz nafte u SAD, Veliku Britaniju, Kanadu, Japan i Holandiju. Zbog toga je usledila nestabilnost u snabdevanju, nestašice, a zatim i rast inflacije. Fed je bio prinuđen da podigne kamatne stope na 13 odsto u prvoj polovini 1974. godine, a nezaposlenost je u maju 1975. dostigla devet odsto. Kriza se pretvorila u globalnu recesiju koja je trajala do 1975. godine, oko 16 meseci.

Agresivna restriktivna politika SAD 1982. godine kao reakcija na snažnu inflatornu spiralu (sa inflacijom do 11 odsto na mesečnom nivou), uzrokovanu delimično Iranskom revolucijom, a delimično strukturnim problemima SAD, dovela je do jake recesije obeležene rastom kamatnih stopa i nezaposlenosti u SAD i mnogim zapadnim zemljama. Istovremeno, kolaps cena berzanskih proizvoda i svetske trgovine izazvao je jak finansijski stres rastućih ekonomija i dužničku krizu u Latinskoj Americi i Severnoj Africi.

Recesija 1991. započela je u SAD nekoliko meseci pre invazije Iraka na Kuvajt (2. avgust 1990.), što je dovelo do rasta cena nafte i novog inflatornog udara u SAD i svetu. Usledila je intervencija Feda i pooštravanje finansijskih uslova, a zatim i monetarno-bankarska kriza i u Evropi, uz istovremenu geopolitičku krizu iniciranu tranzicijom zemalja Istočnoevropskog bloka ka tržišno orijentisanoj ekonomiji.

Pucanjem “balona” nekretnina u SAD započela je recesija 2009. godine, ali je u suštini bila rezultat ogromne i nekontrolisane kreditne ekspanzije i brojnim neregularnostima u bankarskoj sferi. Budući da je finansijski sistem globalno integrisan i međuzavistan, kriza se prelila na Evropu i ceo svet.

Pandemija korona virusa izazvala je recesiju 2020. što je dovelo do najsnažnije kontrakcije od završetka Drugog svetskog rata.

Autori analize ističu da su globalne recesije usko povezane sa konstelacijom raznih geopolitičko-ekonomskih faktora, specifičnim za dati istorijski momenat. Recesije su uglavnom korelisane sa dešavanjima u SAD, kao najvećom ekonomijom sveta, i skoro uvek im je prethodio zaokret u američkoj monetarno-fiskalnoj politici. Ono što je karakteristično za sve navedene recesione epizode je slabost globalne aktivnosti u brojnim ekonomskim segmentima, a što je ustvari karakterističan sinhronizovan karakter globalne recesije.

Izgledi za novu recesiju

Na osnovu kretanja u prvih osam meseci 2022. godine Svetska banka je takođe snizila projekcije globalnog rasta, čak i više nego MMF. Svetski ekonomski rast bi, prema umerenom scenariju, trebalo da bude 2,8 odsto u 2022. godini, sa najvećom korekcijom naniže za grupu razvijenih ekonomija – sa 3,8 odsto na 2,3, a u rastućim ekonomijama sa 4,5 na 4,1 odsto.

“Imajući u vidu izuzetno nestabilne okolnosti još od 2020. godine – postpandemijski oporavak za kojim je usledila inflacija, geopolitičke sukobe i pooštravanje monetarne politike, smatra se da će u 2023. gotovo sasvim izvesno uslediti globalna recesija. Svetska ekonomija je toliko slaba i fragilna, da bi je i najmanji šok mogao izbaciti iz ravnoteže, a istorijski gledano, prethodne recesione epizode su pokazale da je svakoj kriznoj godini prethodila godina slabog rasta”, smatraju autori analize MAT-a.

Kako ukazuju, u skladu sa prisutnim trendovima, istraživanjima i prognozama, Svetska banka je definisala tri scenarija prema kojima bi se svetska ekonomija razvijala u bliskoj budućnosti.

Prvi – osnovni scenario, utemeljen na istraživanjima i projekcijama vodećih finansijskih institucija. Ako se pretpostavi da će se poremećaji u lancima snabdevanja polako smanjivati, a da će globalne nominalne kamatne stope sa 1,6 odsto u 2021. i 2,8 u 2022. godini porasti na 3,8 odsto u 2023. godini, svetski ekonomski rast će u tom slučaju usporiti sa 2,9 u 2022. na 2,4 odsto u 2023, da bi u 2024. usledio oporavak i rast od tri odsto.

Globalna inflacija će posle dostizanja maksimuma od 7,7 odsto u 2022. polako početi da se kreće naniže i u 2023. spustiti na 4,6 odsto. Realne kamatne stope bi u ovom scenariju ostale negativne (-0,8 odsto) u 2023. godini. Rizik u ovom scenariju predstavlja eskalacija inflatornih očekivanja, zbog čega bi predložen pravac kretanja monetarne politike mogao biti neefikasan. Ipak, globalna ekonomija će po ovom scenariju izbeći recesiju.

Drugi scenario koji podrazumeva „nagli pad“ je pretpostavka da će inflatorna očekivanja doprineti višoj i upornijoj inflaciji, za čije saniranje će biti neophodne restriktivnije monetarne mere – konkretno, snažniji rast nominalnih kamatnih stopa – na 4,8 odsto u 2023. U tom slučaju, realne kamatne stope koje su u 2022. bile negativne (oko -4,7 procenta prema ovom scenariju) bile bi blago povišene na oko 0,6 odsto u periodu 2023-2024.

Svet bi i u ovom scenariju izbegao recesiju, ali bi doživeo jako usporavanje aktivnosti, jače nego 2012. godine, a slično situaciji iz 2001. Inflacija bi bila suzbijena u 2023. godini brže nego u prethodnom scenariju, zbog pada agregatne tražnje i cena nafte.

“Globalna recesija“, treći scenario, podrazumevao bi da će u vodećim svetskim ekonomijama doći do eskalacije inflatornih očekivanja i donosioci odluka će morati da preduzmu jake restriktivne mere za obuzdavanje inflacije. To bi značilo povećanje kamatnih stopa za oko 200 baznih poena više nego u osnovnom scenariju (na 5,8 odsto u 2023.), zbog čega bi realne kamatne stope „skočile“ na 2,8 odsto u 2023. godini (posle negativnih realnih vrednosti – od oko -4,7 odsto u 2022.). Globalni BDP bi, prema ovom scenariju, za 1,9 p.p. bio niži nego u osnovnom scenariju, a recesija u 2023. bili bi slična onoj iz 1982. godine.

Kako zaključuju autori analize objavljene u najnovijem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi, u svakom od ovih scenarija očekuje se pad ekonomske aktivnosti i ništa ne ide u prilog optimizmu i nadama da se on može izbeći, a samo pooštravanje monetarnih uslova vodi u recesiju, ne uzimajući u obzir ostale pokazatelje.