TEŠKA KRIZA U HRVATSKOJ Svaki peti građanin na ivici egzistencije, nema novca ni za mesečne račune

Skoro svaki peti građanin Hrvatske u ovom trenutku nema dovoljno novca da podmiri troškove za hranu i režije, zbog gubitka posla ili zbog prepolovljenih plata u okviru krize izazvane pandemijom korona virusa.

Krizom zbog pandemije korona virusa je pogođeno najmanje 18 odsto stanovništva, ili više od 720.000 ljudi koji već u prva dva meseca privrednog zastoja ne mogu da podmire osnovne životne potrebe, pokazuje istraživanje evropskog instituta Bruegel iz Brisela.

Od početka pandemije, hrvatska Vlada je počela isplatu plata za oko pola miliona radnika na čekanju, u iznosu do 4.000 kuna, što bi trebalo da traje tri meseca. Da nije bilo ove državne pomoći situacija bi bila neusporedivo teža. U tom slučaju, oko 50 odsto građana Hrvatske u razdoblju od dva meseca nakon gubitka posla ili smanjenja plata ne bi imalo dovoljno novca ni za hranu i režije, pokazuje istraživanje.

To ukazuje na neprocenjivu ulogu države koja je izdvojila milijarde kuna za spašavanje radnih mesta i preduzeća tokom privrednog šoka, jednog od najvećih u poslednjih stotinak godina, prenosi seebiz.eu. Ako te mere izostanu, a privreda se potpuno ne oporavi, razmere siromaštva znatno će se povećati svuda, posebno u Hrvatskoj koja je jedna od najslabije razvijenih i socijalno najugroženijih evropskih zemalja.

Prema istraživanju, Hrvatska se nalazi na dnu lestvice Evropske unije, ispod Litvanije, Letonije i Slovenije. Međutim, istraživanjem nisu obuhvaćene Bugarska, Rumunija i još četiri članice EU.

“Čak i ako popuste stroge mere ograničenja, ekonomske posledice Covid-19 će se  produžiti i pogoršati ako izostane snažan, neprekidan makroekonomski podsticaj”, rekla je Katarina Midaz (Catarina Midoes), autorka istraživanja “Milioni Evropljana ne mogu izdržati dvomesečni šok u prihodima bez velikodušnih, ciljanih vladinih mera”, koje je skraćeno objavljeno na evropskom naučnom portalu Vox.

U Evropskoj uniji je stanje takođe zabrinjavajuće. “Nalazi pokazuju da gotovo 100 miliona ljudi u 21 zemlji EU nema dovoljno ušteđevine za dvomesečne izdatke za hranu, režije, za stanarinu ili otplatu kredita”, utvrdila je Midaz.

Sreća u nesreći jeste što hrvatska i evropska domaćinstva, kada dođu u nevolju ne zavise samo od svojih plata i ušteđevine. Mnoštvo njih dobija mesečna primanja od države, u vidu naknada za nezaposlene i ostalih socijalnih davanja, ali najvažnije su svakako penzije. Penzije stižu redovno dok plate nisu sigurne, posebno za one koji žive od samostalnog rada, a koji danas pripadaju najugroženijima, na šta upozorava i Bruegelovo istraživanje.

Kad bi ljudi koji ostanu bez plate zavisili samo od svojih ušteđevina, oko 25 odsto građana u EU, a u Hrvatskoj njih 70 odsto ne bi moglo da preživi ni dva meseca. Ne bi imali dovoljno za hranu i režije u koje su uračunate struja, voda, plin, telefon, internet i televizija.

Međutim, zahvaljujući penzijama, ostalim redovnim državnim davanjima, a posebno tome što vlade trenutno isplaćuju znatan deo plate zaposlenima na čekanju i tako odvraćaju preduzeća od otpuštanja radnika – broj egzistencijalno ugroženih ljudi svuda je znatno manji i iznosi 18 odsto u Hrvatskoj i oko dva odsto u EUi. Midaz polazi od pretpostavke da vlade u EU zaposlenima na čekanju prosečno podmiruju 50 odsto plata.

Masovnih otpuštanja u Hrvatskoj zasad nije bilo, a zaposleni na minimalcu treba da zahvaljujući državi dobiju čak i povećanje na 4.000 kuna dok su na čekanju. Ostaje pitanje šta se stvarno događa u preduzećima i kakvo će stanje biti ako državna pomoć uskoro presuši.