TEŠKI PREGOVORI O EKONOMSKOM PAKETU ZA OPORAVAK EU Stavovi i dalje prilično udaljeni

Dok se Evropska unija suočava sa najtežom ekonomskom krizom u svojoj istoriji sa prognoziranim padom BDP za 8,3 odsto u tekućoj godini, pregovori o usvajanju višegodišnjeg budžeta (2021-2027) u iznosu 1.100 milijardi evra i fonda za ekonomski oporavak vrednom 750 milijardi evra ušli su u odlučujuću fazu.  

Za usvajanje predloga Evropske komisije o pomenutim novčanim iznosima potrebna je jednoglasna odluka svih 27 država članica EU, a za sada nema nagoveštaja da je njihov dogovor izvestan. Naprotiv, očigledne su razlike u stavovima i očekivanjima zemalja sa juga Evrope, koje očekuju pomoć i onih na severu, koje se kolokvijalno nazivaju „štedljivom četvorkom“ (Holandija, Danska, Švedska i Austrija).

„Ukoliko lideri EU ne budu postigli dogovor o pandemijskom paketu za ekonomski oporavak iduće nedelje“, ući ćemo u nevolje, upozorio je evropski komesar za budžet Johanes Han (Johannes Hahn), prenosi Euractiv. Prema njegovim rečima građani očekuju od političara da mogu doneti neophodne odluke da bi im ulili poverenje, a „ukoliko nema poverenja, nema nade i nema potrošnje, a ako nema potrošnje onda nema ni investicija“.

Han je istakao da je važno za EU da potvrdi da je u stanju da odlučuje i obezbedi snagu neophodnu da odgovori na društveno ekonomske posledice krize izazvane epidemijom Covid-19, kao i da se pripremi za izazove eventualnog novog talasa virusa. Evropski komesar naveo je da su institucije „spremne da se finansijskim merama suoče sa takvim izazovom“.

Neimenovani diplomatski izvori u EU navode da je dogovor o paketu ekonomske pomoći iduće nedelje „moguć“, ali da su zemlje članice EU ostale „prilično udaljene jedne od drugih“. Premijer Holandije Mark Rute (Mark Rutte) rekao je prošle nedelje novinarima da ne razume „suludu žurbu“ da se postigne dogovor.

Na hitnosti usvajanja dogovora o finansijskom paketu za ekonomski oporavak, koji se sa nestrpljenjem očekuje u Italiji, Španiji, Grčkoj i drugim zemljama sa juga Evrope, više puta poslednjih dana upozorila je nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je zajedno sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron) inicijator predloga. Rute i ona trebalo bi da se sastanu u četvrtak, a šefa holandske vlade narednih dana očekuju takođe razgovori sa Makronom i sa predsednikom Saveta EU, Šarlom Mišelom (Charles Michel).

Holandski analitičari objašnjavaju Ruteovo oklevanje kulturnim i istorijskim razlozima (kalvinizmom) koji su učinili ovu naciju tradicionalno štedljivom. Oni takođe navode da se Holandija neočekivano našla na suprotnoj strani od Nemačke, koja se „iznenađujuće“ pridružila Francuskoj predlažući finansijski paket evropske pomoći, kao i Ruteovu zabrinutost da bi mogao trpeti štetne posledice na parlamentarnim izborima iduće godine ukoliko bude glasao za paket.  

Samit evropskih lidera trebalo bi da bude održan uživo 17. i 18. jula u Briselu, a prema rečima nemačke kancelarke „dogovor mora biti postignut tokom leta“, uprkos tome što su dosadašnji pregovori bili neubedljivi. „Idem 17. jula u Brisel u nameri da postignemo dogovor. Ne mogu da zamislim neku drugu mogućnost“, navela je Merkel prošle nedelje.