Top 20 milijardera u rudarstvu: Rusi su veliki igrači, dok Rio Tinto i Glencore nemaju predstavnike na listi

Obično kada se gledaju liste najbogatijih ljudi na svetu, prvo se govori o direktorima tehnoloških kompanija ili banaka i investicionih fondova. Međutim, osam od 100 najbogatijih ljudi na svetu, prema prestižnoj listi magazina Forbes, pripadaju metalskoj i rudarskoj industriji.

Na listi najbogatijih 20 „metalaca“ dominiraju proizvođači čelika, dok za njima slede rudari bakra. Prosečno vreme tokom kojeg su oni zaradili svoju prvu milijardu dolara je 16 godina, u poređenju sa 21 godinom kada se uporede milijarderi iz svih ostalih industrija, piše The Mining.

Mada i po tom pitanju postoje izuzeci. Na primer, drugom najbogatijem Rusu na svetu, Vladimiru Potaninu, bilo je potrebno sedam godina da stigne do svoje prve milijarde, a danas ih ima 27. To samo ilustruje onu staru poslovicu „da je najteži početak“, te da se bogatstvo relativno lako uvećava jednom kada se formira „dobra osnova“.

Potanin je, s druge strane, tu osnovu kreirao sredinom devedesetih, u periodu nekontrolisane privatizacije ruskih preduzeća, kako to već prečesto biva u pričama o industrijskim tajkunima. Prošle godine našao se u nemilosti predsednika Vladimira Putina, kada je njegova kompanija Norilsk Nickel bila odgovorna za izlivanje nafte u do tada praktično netaknutu sibirsku reku Ambarnaju, zbog čega je morao da plati 150 miliona dolara kazne.

Razlika između istočnih i zapadnih korporacija

Ogromna ruska prostranstva ispunjena su bogatim mineralnim resursima, te samim tim predstavljaju plodno tlo, i to u bukvalnom smislu, za bogaćenje rudarskih magnata. Ruska federacija ima najveće zalihe dijamanata i paladijuma na svetu, a druge po količini platine i nikla, veoma traženih metala. Iz nje poreklo vodi osam milijardera sa liste Top 20 globalnih metalskih bogataša.

Na prvom mestu liste, a ujedno i najbogatiji Rus na planeti u ovom trenutku je Aleksej Mordašov. Prema njegovoj romansiranoj biografiji, koju vole da prenose i zapadni mediji, on je naizgled krenuo putem svog oca, radnika u čeličani koji je svojevremeno morao da koristi kupone socijalne pomoći kako bi uspešno podigao svoju porodicu. Mordašov se povukao još 2015. godine sa mesta izvršnog direktora giganta industrije čelika Severstala, posle skoro dve decenije na toj poziciji, ali je ostao njegov najveći akcionar. Njegovo bogatstvo Forbes procenjuje na 29,1 milijardu američkih dolara.

Drugi na listi je ranije pomenuti Vladimir Potanin, a treći Vladimir Lisin, takođe predstavnik industrije čelika.

Tek na četvrtoj poziciji nalazi se prvi ne-Rus na spisku, Herman Larea Mota-Velasko (Germán Larrea Mota-Velasco), meksički „kralj bakra“, dok za njim slede dve žene, Australijanka Đina Rajnhart (Gina Rinehart) i Čileanka Iris Fontbona. Prvih deset zaokružuju, redom, Endru Forest (Andrew Forrest), Ališer Usmanov, Lakšmi Mital (Lakshmi Mittal), te Vang Venjin (Wang Wenyin). Vrednosti njihovog bogatstva, imena kompanija i rude kojima su se obogatili date su u donjoj tabeli, prema informacijama koje je sakupio portal Visual Capitalist, koristeći se statistikom magazina Forbes i Fortune.

Iako sa svojim kompanijama spadaju među vodeće učesnike metalske i rudarske industrije, primetno je da Britanci, Amerikanci i Kanađani nemaju svoje predstavnike na listi. Radi se o tome da njima – za razliku od kineskih rudarskih preduzeća, koje strogo kontroliše država, te ruskih i indijskih, u kojima oligarsi vode glavnu reč – rukovode upravni odbori menadžera i akcionara, koji na osnovu toga raspodeljuju svoju veliku dobit.

Kada već popisujemo procenjene vrednosti, red bi bio da napomenemo i koje su najbogatije rudarske kompanije. Prema podacima portala Statista za 2019. godinu (godišnji finansijski izveštaji za prošlu godinu još uvek nisu obrađeni za sve entitete), na prvom mestu je bio švajcarsko-britanski Glencore, sa ostvarenih 220 milijardi dolara zarade. Na drugom mestu je australijsko-britanski BHP (ranije BHP Billliton), sa 43,6 milijardi dolara, a na trećem takođe australijsko-britanski Rio Tinto, sve češće pominjan u domaćim medijima, sa ostvarenih 40,7 milijardi dolara zarade.

Četvrta kompanija na listi je kineska – China Shenhua Energy, sa 37,6 milijardi dolara, dok je i u Srbiji prisutan Zijin mining na šestom mestu sa 16,3 milijardi dolara zarade u 2019. godini.

No, vratimo se na kraju superbogatašima na njihovom čelu.

Sudeći po svemu navedenom, industrije metala i rudarstva možda jesu veoma profitabilne oblasti, ali dobri rezultati takođe mogu preko noći da budu zamenjeni lošim, jer je u pitanju roba koja ume da iskaže veliku volatilnost. Zato možda jeste uspešniji model upravljanja onaj koji upotrebljavaju zapadne kompanije (ili pak kineske, koje nastupaju pre svega u ime državnih interesa), u kojima se odgovornost, kao i analiza tržišta dele među odabranim stručnjacima.