Kina je ubedljivo vodeći svetski proizvođač preko potrebne metalne legure

Kako se kalio čelik u poslednjih 50 godina

AnalizaU fokusu

26.6.2021 16:01 Autor: Marko Miladinović 1

Kako se kalio čelik u poslednjih 50 godina Kako se kalio čelik u poslednjih 50 godina
Od praistorije pa do današnjih dana upotreba metala određivala je nivo napretka i stepen industrijske revolucije kroz koje je prolazilo čovečanstvo. Posle bronzanog i... Kako se kalio čelik u poslednjih 50 godina

Od praistorije pa do današnjih dana upotreba metala određivala je nivo napretka i stepen industrijske revolucije kroz koje je prolazilo čovečanstvo. Posle bronzanog i gvozdenog doba, ukoliko bi sadašnji trenutak u ljudskom razvitku morao biti slično imenovan, to bi nesumnjivo bilo imenom – čelično doba.

Čelik se koristi u izgradnji zgrada, infrastrukture, automobila, a njegove stope potrošnje često se uzimaju kao pokazatelji stepena razvoja različitih država. Danas je to najčešće upotrebljavani metal u proizvodnji i najviše reciklirani metal. Samo tokom 2020. godine u čitavom svetu proizvedeno je 1.864 miliona tona sirovog čelika, prema podacima World Steel Association.

Tokom poslednjih 50 godina, proizvodnja čelika se više nego utrostručila na globalnom nivou, uprkos činjenici da su se velike države, poput SAD i SSSR (kasnije Ruske Federacije), odlučile za smanjivanje sopstvene proizvodnje i veće oslanjanje na uvoz ovog metala. U isto vreme, Indija i Kina su konstantno povećavale svoje kapacitete te danas zauzimaju vodeće dve pozicije među svetskim proizvođačima.

Kina je ubedljivo na prvom mestu, sa 1.053 miliona tona proizvedenih u 2020. godini. Za njom, daleko iza, slede Indija (99,6 miliona tona), Japan (83,2 miliona tona), Rusija (73,4 miliona tona), te Sjedinjene Američke Države (72,7 miliona tona). U prvih deset su plasirani i Južna Koreja, Turska, Nemačka, Brazil i Iran, tim redom. 

Uprkos trenutnoj dominaciji, očekuje se da će Kina značajno umanjiti sopstvenu proizvodnju, barem na domicilnoj teritoriji, kako bi izbegla hiperpodukciju i gomilanje zaliha, ali i brže dostigla ekološke ciljeve ugljenične neutralnosti.

Grafički prikaz, preuzet uz dozvolu sa portala Visual Capitalist, pokazuje kako se menjala proizvodnja čelika od 1965. do 2020. godine:

Izvor: Visual Capitalist

Beskonačno puta obradiv

Čelik je legura koja se sastoji ogromnim delom (96-97 odsto) od rude gvožđa, dok dva procenta čine ugljenik i oko jedan procenat mangan, sa drugim elementima u tragovima. Međutim, čak i najmanja odstupanja u njihovom udelu opredeljuju za koju industrijsku namenu će gotovo čelik biti opredeljen. Primera radi, iskaljen čelik može biti i do 1.000 puta čvršći od čistog gvožđa.

Pored toga, nikako ne treba zanemariti još jednu njegovu izuzetnu osobinu – čelik može biti maltene bezbroj puta recikliran a da ne izgubi svoja svojstva. Udeo recikliranog čelika u godišnjoj proizvodnji procenjuje se na oko 30 procenata.

Savremeni proizvođači čelika nastoje da umanje upotrebu fosilnih goriva u metalurškom procesu. Od 1960. godine naovamo prosečna energija koja se emituje po proizvodnji jedne metričke tone čelika smanjena je sa 50 GJ na 20 GJ, a jedan od najvećih globalnih proizvođača, luksemburško-indijski ArcelorMittal, zavetovao se da će do 2050. godine u potpunosti koristiti tehnologiju proizvodnje koja je ugljenično neutralna.

  • Anna

    26.6.2021 #1 Author

    Svakako važno za civilizaciju i napredak čovečanstva

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...