Trećina pozajmice bespovratno, ostatak duga bez kamate

Fond pozajmica za poljoprivrednike u koji se uključuje sve više lokalnih samouprava pokazao se kao delotvoran u praksi i zato se mreža takvih fondova širi.

Uslov da neko konkuriše jeste da bude registrovano gazdinstvo. Trećinu pozajmice korisnik dobija bespovratno. Preostali iznos se vraća, i to prve godine 10 odsto, a sledeće dve po 30 odsto duga, bez kamate. Ne postoji ograničenje koliko puta neko može da se prijavi.

Prvi takav fond pokrenula je opština Čajetina pre tri godine, sa skromnim sredstvima od četiri miliona dinara. Ubrzo su se projektu pridružili Vranje, Prijepolje, Svrljig i Ražanj. Ovih dana programu su pristupili Užice, Brus, Dimitrovgrad i Veliko Gradište, čiji bi fondovi trebalo da počnu da rade tokom februara.

Predsednik opštine Veliko Gradište Dragan Milić za Biznis.rs kaže da je to još jedan fond koji će pomoći lakšem, boljem i bržem razvoju poljoprivrednih gazdinstva i poboljšanju proizvodnje, a naročito unapređenju kvaliteta.

„Svesni smo koliko ljudima na selu znači svaka pomoć i podsticaj, posebno u manjim sredinama u kojima su ljudi u nezavidnoj situaciji. Naš cilj jeste da zadržimo naše sugrađane na selu, naročito mlade, a uveren sam da ćemo zajedničkim radom i naporima unaprediti uslove života u ruralnim sredinama naše opštine“, smatra Milić.

On navodi da se u Velikom Gradištu oranične površine prostiru se na oko 22.000 hektara, što je oko 64 odsto ukupne opštinske teritorije, pa se može reći da poljoprivreda definitivno ima najznačajnije mesto u strukturi privrede.

„Veoma je bitno da poljoprivrednici dosta sredstava i znanja ulažu u organsku proizvodnju, kako bi se nametnuli kao glavni dobavljači turističkim i ugostiteljskim objektima u okruženju, kao što je slučaj sa Srebrnim jezerom“, prenosi Milić.

Naš sagovornik ističe da je na svim oraničnim površinama sprovedena komasacija, što je ova opština uradila među prvima u Srbiji, i da na njihovoj teritoriji postoji pet zemljoradničkih zadruga u koje su organizovani individualni poljoprivredni proizvođači.

Lokalni inovativni fondovi za podsticaj poljoprivrede formirani tokom prošle godine u Vranju, Prijepolju, Svrljigu i Ražnju bili su ukupne vrednosti 12 miliona dinara, uz mogućnost značajnog povećanja sredstava. Ukupna vrednost svih osnovanih fondova je više od 34 miliona dinara u devet opština.

Konkurs za konkurentnu poljoprivredu sprovode lokalne samouprave. Novi model alternativnog mehanizma za finansiranje na opštinskom nivou je projekat napravljen na inicijativu USAID uz podršku Fondacije Ana i Vlade Divac u nastojanju da se prevaziđe nedostatak izvora finansiranja za mala gazdinstva i proizvođače hrane na domaćem tržištu.

Korišćenje sredstava iz ovog fonda ne ograničava poljoprivrednike da konkurišu i za druga podsticajna sredstva.