Trgovci značajan deo krize preuzeli na sebe, petina prometa ograničena uredbama

Struktura trgovačkih lanaca u Srbiji menja se tokom godina. Moderna trgovina nastavlja da povećava svoje tržišno učešće na srpskoj retail sceni, i to najvećim delom kroz rast diskontera, navodi se u istraživanju Gfk. S obzirom na to da je u našoj zemlji u ovoj kategoriji dominantna kompanija Lidl, otvaranjem novih radnji samo je povećavala svoj tržišni udeo.

U nešto manjoj meri je porastao i udeo minimarketa u 2021. u odnosu na 2020. godinu, što je još jedan od pokazatelja kontrolisane potrošnje kupaca (kupiti samo ono što je potrebno). Reklo bi se da u ovoj tržišnoj trci ipak ima i gubitnika, i to na strani tradicionalnih trgovina, ocenjuje Gfk. Top 10 trgovinskih lanaca u Srbiji ima čak 47 odsto tržišnog udela u robi široke potrošnje za potrebe domaćinstava, što je takođe više nego u odnosu na isti period 2020. godine – 45,4 odsto.

Biznis.rs vam u dva nastavka, koja objavljujemo danas i sutra, donosi detaljnu analizu potrošnje i navika kupaca u Srbiji uz komentare analitičara i predstavnika državnih institucija, i prognoze za naredni period.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković kaže u razgovoru za Biznis.rs da je očekivano da se sa svakom krizom navike potrošača menjaju, što trgovci spremno dočekuju prilagođavanjem svoje ponude kroz cene i asortiman na tržištu.

„Evidentno je da se prilikom kupovine više pazi na kućni budžet, posebno kada se ljudi susretnu sa poskupljenjima proizvoda koje često kupuju“, ocenjuje Petković.

Njegovo mišljenje je da nije dobra politika države da dugo drži kontrolisane cene osnovnih životnih namirnica.

„Ljudi su oprezniji kada vide prazne ili poluprazne police, jer su tada skloni da kupuju malo veće zalihe. Uredba o kontroli cena je pokrenuta kako ne bi došlo do poremećaja kod najfrekventnijih proizvoda i kako ljudi ne bi dobili psihološki strah. Ti artikli ulaze i u korpu za obračun inflacije, tako da inflacija nije baš realan odraz kretanja cena na tržištu, pošto na troškove života dobrim delom utiču i te kontrolisane cene. Zamrzavanje cena će najviše platiti mali proizvođači i jednim delom trgovci. Ceo efekat kontrole je zabrinjavajući za male učesnike na tržištu„, smatra profesor Petković.

Sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije Žarko Malinović u razgovoru za Biznis.rs kaže da trgovci imaju najmanje uticaja na sva dešavanja koja potrošači vide vezano za snabdevanje, jer su sve svoje zalihe stavili na raspolaganje i uložili maksimalan napor da tržište bude snabdeveno.

„Trgovačke marže, i u onim kategorijama koje nisu pod uticajem uredbe Vlade Srbije, su daleko niže nego što je to slučaj na zapadnoevropskom tržištu, i nisu se menjale duže vreme. Promene cena određenih kategorija proizvoda su rezultat promena u lancu snabdevanja, odnosno nabavci, jer trgovci nisu neko ko je uzročnik takvih pojava na našem tržištu“, kaže Malinović.

Maloprodaja beleži najniže profitne stope

Sekretar Udruženja za trgovinu PKS ističe da je činjenica da su trgovci značajan deo krize preuzeli na sebe i da se profitabilnost trgovaca u ovom periodu značajno smanjila. Za razliku od nekih drugih, trgovina je sektor koji u Srbiji ima najniže profitne stope.

„Kada pogledamo koliki promet se obavlja kroz maloprodaju, a kakav rezultat ta maloprodaja ima na kraju godine, mi vidimo da u odnosu i na proizvodnju i poljoprivredu trgovina ima najnižu profitnu stopu. To je negde i posledica visoke konkurencije koja postoji u našoj maloprodaji. Mi smo jedno od tržišta u regionu sa najrazvijenijom konkurencijom„, ocenjuje Malinović.

Komentarišući veću potražnju za proizvodima na akcijama, naš sagovornik kaže da se u zavisnosti od kategorije neprehrambeni proizvodi više kupuju na akcijama – deterdženti, kućna hemija, kozmetika. Deterdženti za veš su, na primer, kategorija koja se u 90 odsto slučajeva kupuje na akcijama.

„Kada je reč o prehrambenim proizvodima, postoje veliki izazovi za trgovce s obzirom na to da je oko 20 odsto njihovog ukupnog prometa ograničeno uredbama Vlade Republike Srbije kako bi se obezbedila socijalna stabilnost. I činjenica je da tu nema prostora za akcije, jer su cene definisane uredbama Vlade“, smatra Sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije.

Takođe, Malinović poručuje da nema potrebe za pravljenjem zaliha jer je tržište stabilno i dobro snabdeveno.

„Mi u određenim prehrambenim kategorijama imamo značajno povećanu potražnju, zato što u nekim segmentima potrošači bespotrebno prave zalihe. Za tim stvarno nema potrebe, jer smo mi jedno od retkih tržišta u ovim permanentnim godinama krize, koje funkcioniše u smislu snabdevanja“, navodi Žarko Malinović.

Kućni budžeti se targetiraju na zadovoljavanje egzistencijalnih potreba

U svojoj oceni kontrole cena osnovnih životnih namirnica ekonomista Saša Đogović za Biznis.rs kaže da Uredba može biti korisna samo u kratkom roku.

„Svaka uredba koja nije kratkog roka utiče na snabdevanje i može da izazove nestašice, šverc i porast sive ekonomije. Moguća je manja proizvodnja artikala koji su obuhvaćeni uredbom jer proizvođači nemaju ekonomsku računicu za prodaju po kontrolisanoj ceni“, navodi Đogović.

U opštoj oceni tržišta naš sagovornik ističe da je snabdevenost za sada dobra, ali su se artikli svojim cenama udaljili od potrošača, kao i da ne očekuje poremećaje u snabdevanju prehrambenim proizvodima jer u tom segmentu naša zemlja nije uvozno zavisna.

„Potrošač je dominantno usmeren na proizvode koji imaju nižu cenu i ne gleda se puno na kvalitet, već se opredeljuju za substitute sa nižom cenom. Kupci su informisaniji o proizvodima na akciji i kupuju ne obraćajući pažnju ko je proizvođač, što govori o niskom životnom standardu i predviđanju da će cene dalje rasti. U tom smislu se ide na što veću uštedu kućnog budžeta„, ocenjuje Đogović.

Naš sagovornik smatra da se potrošnja stanovništva razlikuje prema mestu prebivališta.

„Nisu svuda u Srbiji iste navike potrošača. Evidentno je da se južno od Beograda manje zarađuje. Najveći deo stanovništva svoje kućne budžete targetira na zadovoljavanje egzistencijalnih potreba, kao što su režijski i izdaci za hranu, zaključuje Saša Đogović.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja o navikama potrošača u vreme inflacije: Budžet najveća briga kupaca u Srbiji, prosečna dnevna potrošnja od 600 do 1.100 dinara