Srbija dobro snabdevena mlečnim proizvodima, ali stočare čekaju krupni izazovi

Da odnos ponude i tražnje ne mora uvek da odgovora ekonomskoj teoriji potvrđuje činjenica da su cene mlečnih proizvoda na globalnom nivou pale na najniži nivo u poslednjih 10 meseci, i to uprkos nedovoljnoj ponudi na tržištu, jer je, prema pisanju Reutersa, primetan i osetan pad potražnje.

Taj pad je, kako navodi agencija, posebno karakterističan za Kinu, a glavni uzrok su restriktivne mere protiv širenja pandemije korona virusa. Uz to, cena ide dole i uprkos drugim faktorima koje bi je, u drugačijim okolnostima, povećavale: suša na Novom Zelandu i poskupljenja stočne hrane u Evropi i SAD, obilne kiše u Australiji, kao i rat u Ukrajini.

Da li se ovaj trend oseća i na tržištu Srbije ili domaći potrošači ipak imaju dobru snabdevenost mlečnim proizvodima? A u kakvoj su situaciji prvi igrači u lancu proizvodnje – stočari?

Smanjena potrošnja bi mogla da sugeriše manje korišćenje mlečnih proizvoda tokom letnjeg perioda, kako u razgovoru za Biznis.rs kaže sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović. Tada na njihovo mesto dolaze voće i povrće kao laganija ishrana tokom vrelih dana.

Ipak, prema rečima našeg sagovornika, u Srbiji je ponuda mlečnih proizvoda optimalna, te za sada nema tendencija poput ovih na globalnom nivou, a to pokazuje i možda najbitniji parametar.

„Za razliku od globalnog tržišta, cene mlečnih proizvoda u Srbiji su na visokom nivou“, kaže Budimović dodajući da se ne očekuju problemi u snabdevanju.

Međutim, on ocenjuje da je mlečno govedarstvo svakako u velikom problemu sa rentabilnošću proizvodnje, što je stanje na koje utiče nekoliko faktora. Najpre, smanjen je broj muznih krava, proizvodnja mleka opada i zbog visokih letnjih temperatura, a suše su doprinele da nema dovoljno kabaste hrane koja je jedna od osnovnih komponenti u proizvodnji mleka.

„Već bi trebalo da bude treći otkos lucerke, a ja ne znam ni da li je završen drugi. Ona je, sada, maltene na nivou korenja“, napominje Nenad Budimović.

Pored lucerke, naš sagovornik dodaje i da je vrlo neizvesno šta će biti sa silažnim kukuruzom, ocenjujući čitavu situaciju sa stočnom hranom kao vrlo specifičnu jer pravi ozbiljan izazov mlečnom govedarstvu.

„Ipak, na našem tržištu i dalje postoji tražnja za sve što se proizvede“, kaže on, dodajući da je pasterizovano mleko na listi proizvoda sa ograničenom cenom, te je na neki način zadovoljeno osnovno snabdevanje.

Ali, kada je reč o drugim mlečnim prerađevinama, one beleže visoke cene na koje su uticala globalna kretanja – inflacija, rast cena energenata i transporta i drugo.

U prilog tome on navodi da jogurta u pakovanju od jednog litra gotovo da nema po ceni ispod 120 dinara, a u njegovoj proizvodnji nema kaliranja, jer se od litra mleka dobija ista količina jogurta, što je problematično iz ugla stočara.

„Otkupna cena mleka nije povećana i iznosi 40-45 dinara sa premijom, a litar jogurta je gotovo tri puta skuplji“, naglašava Budimović, dodajući da čak pojedini proizvođači pakuju jogurt u pakovanjima manjim od litar – oko 850 grama.

Ovo, prema njegovim rečima, znači da se svaka karika u lancu proizvodnje mlečnih prizvoda snalazi na sebi svojstven način, a da je najteže prvoj u tom lancu – stočarima.

Kada je reč o narednom periodu, kao i o tome da li nas možda očekuje slična situacija koja vlada na globalnom nivou, Budimović kaže da će na dalja kretanja najviše uticati prinos useva, ali da za sada nema gotovo nikakvih problema, bar kada su potrošači u pitanju.