Domaćem agraru potreban novi plan razvoja

Stočarstvo u Srbiji “pušteno niz vodu”, skoro prepolovljena proizvodnja svinjskog mesa

AgrobiznisBiznisPoslovanjeSrbija

8.6.2022 10:05 Autor: Ljiljana Begović 9

Stočarstvo u Srbiji “pušteno niz vodu”, skoro prepolovljena proizvodnja svinjskog mesa Stočarstvo u Srbiji “pušteno niz vodu”, skoro prepolovljena proizvodnja svinjskog mesa
Za prva tri meseca ove godine u Srbiju je uvezeno čak 9.000 tona svežeg i zamrznutog svinjskog mesa, istaknuto je na 19. Simpozijumu o... Stočarstvo u Srbiji “pušteno niz vodu”, skoro prepolovljena proizvodnja svinjskog mesa

Za prva tri meseca ove godine u Srbiju je uvezeno čak 9.000 tona svežeg i zamrznutog svinjskog mesa, istaknuto je na 19. Simpozijumu o zdravstvenoj zaštiti, selekciji i reprodukciji svinja, održanom početkom juna. Učesnici ovog skupa složili su se da je još nepovoljnija informacija to što je uvezeno meso tovljeno GMO hranom.

Agroekonomski analitičar Branislav Gulan ocenjuje da stanje u stočarstvu pokazuje da je ova grana “puštena niz vodu”.

Samo u 2021. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), zabeležen je pad broja svinja u Srbiji za 3,9 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek ta proizvodnja je smanjena za 6,5 odsto. Procenjuje se da je proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji u prvom kvartalu 2022. godine manja za 48,2 odsto u odnosu na isto vreme prošle godine, a uzgoj svinja smatra se tradicionalnom proizvodnjom pretežno ruralnog stanovništva sa elementima socijalnog i kulturološkog očuvanja i uspostavlјanja održivog razvoja. To inicira odgovorniji pristup i strateško uređenje u oblasti svinjarstva”, smatra Gulan.

Profesor Polјoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Sanjin Ivanović kaže da se uvek moraju imati na umu ekonomski efekti tova svinja, pa je potrebno prvo sagledati sve prihode koji se javljaju u ovoj delatnosti (ne samo od prodaje svinja, već i odgovarajuće državne subvencije). Međutim, nalaz državnih revizora pokazuje da podsticaji veoma često kasne ili čak ni ne stignu do stočara.

Takav slučaj je bio od 2016. do 2018. godine, kada je državni revizor utvrdio da subvencije u stočarstvo vredne 28 milijardi dinara nisu donele rezultat. Dobar deo te sume otišao je ka tovu svinja koji je izostao. Nije bilo povećane proizvodnje, ni po kvalitetu niti po kvantitetu, a novac je potrošen.

Prase
Foto: Unsplash.com

Potreban novi koncept agrara

Profesor novosadskog Polјoprivrednog fakulteta dr Vitomir Vidović, koji je vlasnik farme svinja i repro centra, ističe da je Srbija pre nekoliko decenija u oborima imala 1,1 miliona krmača, a sad ih je jedva 180.000.

Uništili smo sopstveni tov, po kome smo bili poznati i priznati u svetu. Sad imamo u oborima 220.000 krmača manje nego pre dve godine. Prošle godine u Srbiju je uvezeno oko 330.000 živih svinja, i ukupno oko 300.000 prasića. Dakle, navikli smo se da uvozimo. To nije dobro. Velika opasnost može nastati ukoliko nam uđu strani industrijski pogoni, koji će organizovati svoju primarnu proizvodnju, posebno ako tovlјače zadrže na nivou pukog ekonomskog opstanka i ništa više od toga. U takvim uslovima biće još teže voditi neku sopstvenu politiku razvoja svinjarstva, jer sad treba da ga podižemo iz pepela”, navodi Vidović.

On dodaje da to znači da za ocenu mogućnosti proizvodnje, plasmana i planskih kalkulacija u našem svinjarstvu valјa početi od raspoloživih potencijala oranica. U Srbiji imamo oko 4,1 miliona hektara obradivih njiva, a koristi se 3.476.000 hektara.

“Na ovim površinama mi možemo da proizvedemo hrane bar za 30 miliona tovlјenika, što je 12 puta više nego što sada ostvarujemo. To znači da i pored odličnih uslova za proizvodnju u Srbiji sada sa jednog hektara prihodujemo oko 1.000 dolara, a zemlјe zapadne Evrope deset do 25 puta više. Proizvode tri do pet tona mesa po hektaru njiva, odnosno nekoliko puta više nego mi. Razlika je u tome što oni uspevaju godišnje nekoliko puta više da obrnu kapital. Klјuč uspeha se nalazi u tome. Te zemlјe koje nam služe za uzor svoju polјoprivredu su izdigle na nivo industrije”, kaže Vidović.

Analitičari ukazuju da u razvijenim zemljama postoji veliki broj specijalizovanih asocijacija farmera, koje u svom sastavu imaju i stručnu službu, sertifikovane laboratorije, prerađivačke kapacitete, maloprodajne objekte, pa i izvozne kuće, čime se izbegava sukob interesa „na kantaru“.

“Imaju odgovarajuću službu koja prati kretanja na svetskoim tržištu i blagovremeno obaveštava sve učesnike u svojoj asocijaciji o mogućem plasmanu na nova tržišta. Velikog značaja ima i ugovorena saradnja sa naukom koja im obezbeđuje da gotovo sutradan mogu praktično da primene najnovija naučna saznanja i otkrića. Nauka se finansira na osnovu određenog procentualnog učešća u ostvarenoj proizvodnji”, kaže Branislav Gulan.

Analitičari se slažu u oceni da bi, ako se na vreme krene u obnovu stočarstva u Srbiji, moglo da se računa na oko 10 miliona svinja godišnje.

“Za nekoliko godina mogli bismo da stignemo Dansku koja danas u oborima ima više od 32 miliona svinja, a u kojoj živi samo 5,6 miliona stanovnika. U Srbiji je danas oko 6,5 miliona stanovnika, ali u oborima manje od dva miliona svinja. Šansu za bolјitak nam potvrđuju neke naše velike farme, a takvih imamo koje se porede sa najuspešnijima u Evropi. Otvaraju i veliki broj radnih mesta. To nam je sada neophodno, jer hrana više nikada neće biti jeftina u svetu”, zaključuje agroanalitičar Branislav Gulan.

Kina najveći proizvođač svinjetine

Kina je najveći proizvođač, ali i uvoznik svinjskog mesa u svetu. Ova zemlja ulaže veliki novac u razvoj sopstvene industrijalizovane proizvodnje svinjskog mesa.

Nedavno je izgrađeno tovilište dugo 1.200 i široko 60 metara, na čak sedam spratova, gde će se toviti milion svinja u turnusu u najsavremenijim veterinarsko-sanitarnim uslovima.

  • MARKO7

    8.6.2022 #1 Author

    Pa ovo su baš loše vesti za nas nažalost…

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    8.6.2022 #2 Author

    I onako jedemo meso lošeg kvaliteta sada ce biti još gore

    Odgovori

  • VILENJAK

    8.6.2022 #3 Author

    Na tome se radilo godinama unazad. Uništiti sve što je dobro u zemlji uvoziti. Lakše se peru parice…

    Odgovori

  • SRDJAN

    8.6.2022 #4 Author

    Lose vesti za stocarstvo bas.

    Odgovori

  • TATJANA

    8.6.2022 #5 Author

    Najgore je kad se ne misli na vreme

    Odgovori

  • GOCA BG

    8.6.2022 #6 Author

    Kod nas tek kad je sunovrat u pitanju,tada se nesto o tome polemise,najavljuje,a problem datira unazad deset godina…

    Odgovori

  • JOVANA

    8.6.2022 #7 Author

    Uzas…

    Odgovori

  • BOJANA

    9.6.2022 #8 Author

    Baš užas, cene će biti još veći.

    Odgovori

  • Milisavka

    12.6.2022 #9 Author

    Kvalitet mesa je na jako niskom nivou

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...