Talas bankrota u Nemačkoj ne jenjava

Talas ekonomske krize sa sobom u propast nastavlja da nosi nemačka preduzeća. U prvom kvartalu 2026. lokalnim sudovima podneto je 6.275 zahteva za stečaj, plus 6,5 odsto u međugodišnjem poređenju, saopštio je Destatis u petak.

Samo u martu broj stečajeva bio je za 15,8 odsto veći nego 12 meseci ranije. U finansijske probleme sve češće upadaju i fizička lica. U martu su zabeležena 7.462 lična stečaja, skoro za petinu, odnosno za 18,9 odsto više – nego u martu prošle godine. U kvartalnom poređenju, plus je bio šest odsto.

Ukupno potraživanje poverilaca od firmi u stečaju u prvom kvartalu su dostigla oko 9,3 milijarde evra, oko 600 miliona manje nego godinu dana ranije.

Statističari to pripisuju tome da je početkom prošle godine propalo više velikih preduzeća.

Stopa bankrotiranih firmi je u prva tri meseca 2026. bila 17,7 na 10.000. Najteže su pogođeni sektori saobraćaja i skladištenja, zatim ugostiteljstvo i građevinarstvo.

Slučajevi u statistiku ulaze tek posle prve odluke stečajnog suda, a većina firmi zahtev za stečaj podnosi skoro tri meseca ranije.

Agencije za kreditni rejting, računaju da će broj stečajeva u Nemačkoj rasti tokom godine, kao i da će veći sistemi morati u restrukturiranje zbog rasta troškova energije, skupljih sirovina, opšte slabosti privrede i posledica rata u Iranu.

Najveći pritisak za restrukturiranje u Nemačkoj trpe automobilska i mašinska industriju, dok pritisak na sektor nekretnina popušta.

Nemačku, kao izvozno orijentisanu zemlju, usporavanje globalnog privrednog rasta i geopolitičke krize pogađaju snažnije nego druge evropske države.