Dominacija urbanog načina života

Gradove budućnosti čekaju ogromni izazovi, najveći infrastruktura i održivost

Hi-techInfrastrukturaIzdvajamoMesečnik

9.10.2023 08:01 Autor: Miljan Paunović 12

Gradove budućnosti čekaju ogromni izazovi, najveći infrastruktura i održivost Gradove budućnosti čekaju ogromni izazovi, najveći infrastruktura i održivost
Život u gradovima se iz dana u dan menja, naročito jer populacija iz ruralnih sredina sve više naseljava urbane. Samim tim potrebe gradova i... Gradove budućnosti čekaju ogromni izazovi, najveći infrastruktura i održivost

Život u gradovima se iz dana u dan menja, naročito jer populacija iz ruralnih sredina sve više naseljava urbane. Samim tim potrebe gradova i njegovih stanovnika postaju sve veće, i pred njima su izazovi na koje treba da odgovore.

Rast donosi i probleme, i potrebno je pronaći racionalna rešenja kako bi metropole, ali i manja urbana mesta, mogli da funkcionišu.

– Glavni problem velikih gradova su saobraćaj, transportni sistem, onaj unutargradski za stanovnike, kao i problem infrastrukture čije grananje ako nije tehnički problem, onda svakako jeste finansijski. Prava tema je, u stvari, gravitaciona zona grada, ili pravci, možda u nekim slučajevima pre koncentrični krugovi, širenja gradske ili suburbane teritorije – kaže u razgovoru za Biznis.rs arhitekta Bojan Kovačević.

On navodi da je danas urbani način života postao predominantan i taj proces, naizgled, nema povratka.

– Veliki gradovi, iako treba razlikovati nijanse, stupnjeve u razumevanju pojma grada, ni sami po sebi nisu laki za definisanje. Ne tako davno sam gledao na internetu spiskove najvećih gradova SAD i Ruske Federacije. Po tim listama ispadalo je da Rusija ima više velikih gradova, ili su oni brojniji od svojih analognih u SAD. Naravno, za američke gradove često su bile date naznake da li se radi o užoj gradskoj zoni ili pak o aglomeraciji čiji je “grad” zapravo jezgro. To je tema granica (velikog) grada, skoro nemoguća za povlačenje, viđenje. Pa ni u Beograd više ne znate kada ste ušli, ili pak počeli da ulazite – objašnjava naš sagovornik.

“Beograd će biti promenjen do neprepoznatljivosti”

Poslednjih godina i gradovi u Srbiji doživljavaju razne promene, pre svega u izgledu, što utiče i na način života građana. Najavljeno je da će Beograd narednih godina promeniti svoj izgled, a Bojan Kovačević, rođeni Beograđanin, je – kako kaže – “u zebnji u kom pravcu ide razvoj grada”.

– Ta tendencija o kojoj govori aktuelna republička vlast, a i gradska, da će “Beograd biti promenjen do neprepoznatljivosti”, prosto mi je sumanuta uopšte kao pomisao, kao ideja, da ne govorimo o praksi. Nedavno sam od jedne moje koleginice čuo da bi Beograd u budućnosti, valjda po prostornim resursima, mogao da ima pet miliona stanovnika! Kome to treba, ko se tome raduje, ko to treba da plati, radi čega? Pa mi pola veka projektujemo i preprojektujemo metro i ne počinjemo gradnju jer ne znamo tačno šta hoćemo i gde sve on da stigne ili prođe. Slično je i sa železničkom stanicom koja je davno i, po svemu sudeći, traljavo locirana, ali eto sad se nešto tu privodi uobličenju. Beograd na vodi, protiv koga sam, zapravo je načeo to razvaljivanje grada, menjanje gradske slike svojim trapavo određenim kapacitetima – ističe Kovačević.

Bojan Kovačević / Foto: Sanja Opsenica

On dodaje da je istovremeno ukinuta i Studija visokih objekata – gde bi i po kojim dimenzijama smeli da budu izgrađeni.

– Beograd se sapliće o sopstvene noge, mreže ulica u istorijskom delu grada su naprosto postale malih širina za količinu saobraćaja koji danas imamo. Što je posebno problematično – čak i Novi Beograd koji je je dimenzionisan veoma izdašno, postao je danas mesto saobraćajnog zagušenja, sa problemima parkiranja kao da je istorijski centar. Taj otvoreni sistem gradnje zapunjavan je novim gradnjama koje su vukle sa sobom nove potrebe. Što se tiče takozvanog Nacionalnog stadiona i EXPO 2027, koji nije svetska izložba nego neka reducirana verzija, tu tek nemam nikakav afirmativan odnos. Slučajno znam, u ličnim komunikacijama sa stručnjacima za tu oblast, koliko je izabrani teren u Surčinskom polju nezgodan za gradnju bez prethodnih pripremnih radova i sistema. Sve mi deluje kao jedna vrsta kockanja, dakako nepoželjnog – smatra arhitekta.

Kovačević ističe da su gradovi Srbije posebna priča, ali na neki način jasno komplementarna kroz portretisanje Beograda kao glavnog grada.

– U regionalnom smislu, ima pražnjenja određenih delova Srbije koja su krajnje zabrinjavajuća, pogotovo na istoku zemlje. S druge strane, postoji tendencija, tako je nazovimo, ‘preskakanja’ u obližnje veće gradove po svaku cenu. Činjenica je da su Novi Sad i Niš veoma ozbiljne urbane aglomeracije u Srbiji, ali su nam gradovi od 3.000 do 50.000 stanovnika slabašnog urbaniteta. Ovo nije slučajno i datira kroz vekove, jer mi se čini da su u prošlosti više bili održavani manastiri nego eventualna gradska naselja. Urbanost, u kulturološkom smislu, ne mora biti u direktnoj proporciji sa veličinom naselja i sa brojem stanovnika. Na primer, utisak o selima u Austriji ili Švajcarskoj može biti mnogo gradolikiji no što se tamošnje stanovništvo bavi neseoskim poslovima – objašnjava Kovačević.

Održivo snabdevanje vodom i energijom utiču na ekonomsku konkuretnost grada

S obzirom na to da Ujedinjene nacije ukazuju da će do 2030. godine 60 odsto globalne populacije svoj dom imati u urbanom području, nameće se pitanje infrastrukture budućih gradova i kako zadovoljiti potražnju populacije za životnim resursima, navodi Future Business and Tech.

– Ključni izazov za gradove biće upravljanje rastućom populacijom uz prelazak na održivo, pouzdano snabdevanje energijom sa veoma ograničenim finansijskim i prostornim resursima. To znači da grad mora da uravnoteži održivo i stabilno snabdevanje vodom, električnom energijom, toplotom i stanovanjem, istovremeno integrišući nove izvore urbane obnovljive energije. Gradovi će, takođe, morati da ažuriraju, obnove i prošire svoje vodovodne i kanalizacione mreže i reorganizuju gradski saobraćaj. Ovo su ogromni izazovi gde napredna digitalna rešenja mogu pomoći u postizanju tri cilja: povećanje održivosti, otpornosti i efikasnosti – kaže Sleman Saliba, ekspert za poslovni razvoj za pametne gradove i rešenja za optimizaciju energije.

Važnost održivog snabdevanja vodom i energijom u upravljanju rastućom populacijom gradova dobija sve više pažnje širom sveta, ističe Saliba, i utiče na buduću ekonomsku konkurentnost grada.

– Zbog toga će morati da se poboljša kontrola i praćenje vodovodnih mreža, kako bi se odgovorilo na izazove vode i otpadnih voda. Međutim, možemo ići dalje od osnovne tehnologije. Digitalizacija pomaže u koordinaciji rada svih infrastrukturnih sredstava u gradu kako bi se minimizirali operativni troškovi povezani sa njima – objašnjava ovaj ekspert.

Pitanje snabdevanja vodom biće ključno za buduće gradove, kako postojeće koji će se još razvijati, tako i one nove, čija je izgradnja planirana.

– Jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavaju rastuća urbana područja je pouzdana distribucija vode za piće u naše domove i preduzeća preko stare vodovodne mreže – kaže Skot Hol, predsednik i izvršni direktor kompanije Mueller Water Products.

On smatra da je većina vodovodne mreže postavljena u periodu pre i nakon Drugog svetskog rata dostigla svoj projektovani vek, što je rezultiralo gubitkom vode iz našeg sistema, prekidima vodovoda i prekidom u radu.

– Zamena svih vodovodnih mreža ispod naših ulica nije opcija, ali bezbedno produženje veka ovih zakopanih cevi korišćenjem pametnih tehnologija može biti isplativo rešenje – ističe Skot.

Autor: Miljan Paunović

Tekst je objavljen u septembarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs

  • SABRINA

    9.10.2023 #1 Author

    Beograd odavno ne liči na ono na šta bi trebalo. Izgubio je dušu koju je imao.

    Odgovori

  • SHALIMAR

    9.10.2023 #4 Author

    Beograd je prenaseljen,guzve u saobracaju konstantne,nemamo vise trotoare gde mozemo da detsmo,sada su tu automobili.

    Odgovori

  • SENSEI

    11.10.2023 #6 Author

    Trebalo bi raditi na decentralizaciji stanovništva u Svetu pa i kod nas

    Odgovori

  • BIJUTI27

    11.10.2023 #7 Author

    U Beogradu najmanje živi ljudi rođenih u njemu, nažalost…

    Odgovori

    • Lelica

      14.10.2023 #8 Author

      Nije problem u tome sto ne zive samo rodjeni Beogradjani.

      Odgovori

  • Kaća

    14.10.2023 #9 Author

    Da bi jedan veliki grad funkcionisao, prvo i najvaznije jeste savrsen gradski prevoz! Kada budemo imali metro, veci broj autobusa i tramvaja, onda mozemo pricati i o ostalim stvarima…

    Odgovori

  • Maraja

    15.10.2023 #10 Author

    Mislim da je Beograd prenaseljen,nema parking mesta,trotoara,nastao je haos

    Odgovori

  • SANJA91

    25.5.2024 #12 Author

    Urbanizacija donosi pametne gradove.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.