redovni Prolećni izveštaj Svetske banke

Srbija dobro prebrodila krizu, ali inflaciju sada pokreće poskupljenje struje i gasa

AnalizaRegionSrbija

25.4.2023 11:47 Autor: Marko Miladinović 3

Srbija dobro prebrodila krizu, ali inflaciju sada pokreće poskupljenje struje i gasa Srbija dobro prebrodila krizu, ali inflaciju sada pokreće poskupljenje struje i gasa
Rast realnog BDP-a je usporio tokom 2022. godine, ali je u zemljama Zapadnog Balkana zapravo nadmašio nivoe iz 2019. godine. Taj rast podsticali su... Srbija dobro prebrodila krizu, ali inflaciju sada pokreće poskupljenje struje i gasa

Rast realnog BDP-a je usporio tokom 2022. godine, ali je u zemljama Zapadnog Balkana zapravo nadmašio nivoe iz 2019. godine. Taj rast podsticali su pre svega rezultati domaće tražnje.

Takođe, pokazalo se da su direktne strane investicije u zemljama regiona tokom trogodišnjeg perioda krize na globalnom nivou ipak ostale rezilijentne, odnosno na približno istim, pa čak i višim nivoima u pojedinim državama.

Ovo su ukratko zaključci prolećnog izveštaja kancelarije Svetske banke predstavljeni danas u Beogradu.

“Činjenica je da čitav region osećao negativne posledice nekoliko istovremenih spoljnih kriza i to se ne može poreći. To se ogledalo u usporavanju privrednog rasta i kroz rast realne inflacije na 15-godišnji maksimum u Srbiji. Dobre vesti su da se brzom reakcijama u fiskalnoj politici došlo do neophodnih faktora popuštanja, dok je aktuelna nezaposlenost na nivou 9,4 odsto, što je takođe višegodišnji minimum. Prognoza je nesigurna, ali očekuje se umereni rast za ceo region – za Srbiju konkretno 2,3 odsto BDP-a do kraja 2023. godine”, saopštio je na početku današnjeg izveštaja Nikola Pontara (Nicola Pontara) direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Pontara je naglasio da su to bolji statistički podaci od ranije prognoziranih u aktuelnim uslovima koji vladaju na kontinentu, kako u celom regionu, tako i posebno u našoj zemlji.

Vodeći ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan Ričard Rekord (Richard Record) napomenuo je da iako su rezultati nezaposlenosti na rekordno niskim nivoima, i dalje oko 900.000 ljudi u svim posmatranim zemljama nema zaposlenje, te da je potrebno bolje “ukrštanje” ponude i potražnje kroz sve zemlje Zapadnog Balkana.  

Rast realnog BDP-a u svim zemljama regiona, uključujući Kosovo/Izvor: državni zavodi za statistiku, MMF, Svetska banka

Ekonomista Milan Lakićević govorio je o rezultatima srpske ekonomije u 2022. godini. Ostvaren je rast bruto društvenog proizvoda od 2,3 odsto, što gledano iz perspektive rasta cena energenata, inflacije i krize u Ukrajini svakako nije loš rezultat, ali da zato zabrinjavaju lošiji podaci s kraja godine, koji su dodatno spustili finalni rezultat.

S pozitivne strane, sektori usluga i građevine pokazali su određene znake oporavka u odnosu na “pandemijske rezultate” iz 2021. godine.

“Glavni uslov za dostizanje prosečnog standarda EU je ubrzavanje privrednog rasta. Jednostavno rečeno, udvostručavanje rasta BDP-a prepoloviće očekivano vreme dostizanje tog standarda. Srbija poslednjih godina dosta čini na uspostavljanju makroekonomske stabilnosti, njen IT sektor izuzetno posluje, a strane investicije nastavljaju da dolaze, ali s druge strane potrebno je još poradti na specijalizaciji radne snage, većoj rodnoj ravnopravnosti i uključivanju dela ženske populacije na tržište rada koje pokazuje deficite u pojedinim segmentima”, rekao je Nikola Pontara.

“Iako je inflacija dostigla novi vrhunac u martu sa 16,2 odsto međugodišnje prema rezultatima Narodne banke Srbije, na mesečnom nivou je usporila i očekuje se njeno konačno bitnije usporavanje do kraja godine. Glavni pokretač rasta cena je poskupljenje struje i gasa”, rekao je Lakićević.

U prolećnom izveštaju SB napominje se da cene energenata u Srbiji imaju drugačije procentualno učešće u različitim industrijama, pa tako recimo u transportnim uslugama imaju oko 45 odsto udela, dok u proizvodnji tekstila doprinose krajnjim cenama proizvoda sa sedam procenata.

Kretanje godišnje inflacije u Srbiji/Izvor: RZS, Svetska banka

Energetska efikasnost i manje oslanjanje na uvoz energenata iz jednog glavnog izvora ostaće fokus transformacije srpske energetike u narednom periodu, zaključio je Lakićević.

“Regionalna integracija i ubrzavanje međusobnih trgovinskih sporazuma, kao i veća mobilnost radne snage značajno će doprineti privrednom rastu svih okolnih zemalja. Naravno, preduslov za to je da sve uključene države prolaze neophodne reforme istovremeno”, istakao je Ričard Rekord.

Na kraju, Rekord je na pitanje portala Biznis.rs da li su u poslednjem izveštaju i najnovijim projekcijama rasta Svetske banke uzeta u obzir prošlomesečna zbivanja u američkom bankarskom sektoru odgovorio da nisu, ali da “postoji konsenzus da su problemi tri američke banke vezani isključivo za specifične probleme sa njihovom bazom klijenata u SAD i da se nisu prelili na druga tržišta. Očekuje se veći pritisak na finansijski sektor u srednjem roku, ali u ovom trenutku nema alarmantnog uvećavanja NPL-ova, na primer, ili masovnog povlačenja depozita iz većeg broja banaka, izuzev onih nekoliko koje su direktno pogođene ovom situacijom”, napomenuo je ekonomista Svetske banke.  

  • ELLA

    25.4.2023 #1 Author

    Tek će se osetiti kriza i inflacija a odavno je 80 % stanovništva ispod ruba osn egzistencije

    Odgovori

  • MAJA

    26.4.2023 #2 Author

    Nije nego, ne vidim sta je tu tačno zaključak, ne valja pa ne valja

    Odgovori

  • SHALIMAR

    26.4.2023 #3 Author

    Dodatna depresija u Srbiji…

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.