U 2021. godini se pojavili uslovi za „savršenu oluju“

Imajući u vidu uzročno-posledičnu vezu događaja koji su najviše uticali na finansijski svet u 2021. godini, njihovu analizu trebalo bi prikazati hronološkim tumačenjem, umesto uobičajenih top pet ili 10 lista.

Nadvijena nad svim ostalim zbivanjima, naravno, i dalje se našla kriza uzrokovana pandemijom korona virusa, kao osnovni zamajac trendova i prva domina u nizu…

Dakle, pošto su prvi meseci 2021. godine doneli nove talase pandemije, njihovo slabljenje početkom proleća ulilo je novi optimizam, što se videlo na najvažnijim tržištima kapitala, ali se gotovo istovremeno desio događaj bez presedana, koji je zapravo naglasio i dodatno pogoršao već postojeća kašnjenja u globalnim lancima snabdevanja – kada je u martu džinovski teretni brod Ever Given zakočio međunarodni promet robom kroz Suecki kanal.   

Brod je posle nekoliko dana neizvesnosti pomeren, saobraćaj je nastavljen (ali tek u julu je digao sidro), no to je, čini se, bio samo uvod u ono što nas čeka. Neke od glavnih svetskih luka (San Francisko, Šangaj) bile su zakrčene – cena brodskog kontejnerskog transporta je porasla za neke destinacije i do deset puta za godinu dana, što je posledično uticalo na poskupljenja svih vrsta roba, ali i njihovo dalje kašnjenje.

“Očekujem da će se nastaviti globalna kriza snabdevanja, a to će u velikoj meri zavisiti od načina kako se zemlje budu borile sa daljim mutacijama korona virusa. Energetska kriza samo pojačava sve te efekte, pa već imamo najave pojedinih zemalja da neće izvoziti energente kako bi zadržali postojeću cenu i sačuvali životni standard građana. Sve zajedno, to pogoduje daljem rasplamsavanju inflacionih očekivanja i očigledno je da će se taj trend produžiti i u sledećoj godini”, objašnjava za Biznis.rs profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

Kao što se već vidi, maltene je nemoguće odvojeno govoriti o ovim zbivanjima. Kriza u lancima snabdevanja doprinela je razvoju inflacije, koja uz usporavanje privrednog rasta tokom pandemije preti da postane stagflacija. Ona opet, podrazumeva adekvatne poteze centralnih banaka, pre svega u vidu eventualnog povećanja kamatnih stopa.

“Čini se da je neka koordinirana politika centralnih banaka za sada da prate dalji razvoj događaja, smatrajući da ovo što se trenutno dešava predstavlja tipičan eksterni šok u ekonomiji, pa stoga ne treba reagovati ishitreno restriktivnijom monetarnom politikom jer bi to ‘ohladilo’ tržišta. Ako se smatra da tržišta nisu ‘pregrejana’, odnosno da glavni uzrok inflacionih očekivanja ne leži na strani tražnje, onda deluje razumno malo sačekati da se vidi kako će se tržišta prilagoditi na novu situaciju. Mislim da će se pažljivo analizirati prolazno vreme vezano za međugodišnju inflaciju po kvartalima i da će se, ukoliko inflacija opstane ili dalje uzme maha nakon prve polovine naredne godine, reagovati podizanjem kamatnih stopa”, komentariše Grubišić.

Prema njegovim rečima, iz ove pozicije, sa današnjim saznanjima, to deluje razumno, jer osnovni uzrok inflacije predstavlja rast troškova, koga generalno pokreće uvozna komponenta preko rasta cene energenata.

“Na sve to se nadovezuje globalna kriza snabdevanja, a rekao bih i velika poslovna neizvesnost zbog globalnog zatezanja odnosa u trianglu SAD – Zapadna Evropa, Rusija, Kina”, smatra naš sagovornik.

Geopolitička natezanja dodatno su pojačana pomenutom krizom energenata, koja od jeseni posebno pogađa delove Azije i Evrope. Međutim, za očekivati je da će ona, kako je došla uz pojavu hladnog vremena na severnoj Zemljinoj hemisferi, isto tako i splasnuti po okončanju zime 2021/22, osim ako ne dođe do ekstremno nepovoljnih meteoroloških događaja.

I na kraju, uporedo sa energetskom krizom i gašenjem pogona mnogih kineskih fabrika usled restrikcija prouzrokovanih nestašicama, na tlu najmnogoljudnije zemlje na svetu i druge po veličini ekonomije počela je da se odvija i potencijalno globalno opasna situacija u vezi sa slomom tamošnjeg tržišta nekretnina, podstaknuta urušavanjem giganta, kompanije Evergrande, koja duguje oko 320 američkih milijardi dolara. Da li će se posledice toga preliti na svet u 2022. godini?

“Ne mislim da Evergrande kriza može da dovede do domino efekta izvan kineskog tržišta jer investitori u dug tog sistema nisu globalne investicione banke, kao što je to bio slučaj sa američkim hipotekarnim obveznicama od pre više od deset godina. Mislim da Bank of China ima dovoljno municije da održi kakva-takva očekivanja, a i sam korporativni sistem ima načina da reaguje kroz dezinvestiranje i time povrati poljuljanu stabilnost. Naravno, neki oblik defaulta se ne može isključiti, ali očekujem da to ne bude nekontrolisano”, zaključuje profesor Grubišić.

Gledajući sve navedeno, tokom 2021. godine pojavili su se svi sastojci koji su lako mogli da izmaknu kontroli i realizuju se u recept koji garantuje takozvanu „savršenu oluju“ koja bi mogla da pogodi svetske finansije. Srećom, postoji nekoliko mehanizama za njeno izbegavanje, pa iako još uvek ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da su sve opasnosti izbegnute, proleće će najverovatnije (opet) doneti značajno olakšanje.