U jednoj banci održavanje računa 250 dinara, u drugoj 500

Banke u Srbiji uveliko najavljuju poskupljenje svojih usluga, a zbog celokupne situacije reagovala je i Narodna banka Srbije koja je saopštila da će doneti set mera i propisa kako bi se zaštitio standard građana.

“Podsećamo da će povodom najava i odluka pojedinih banaka da povećaju naknade za određene usluge povezane s platnim računima Narodna banka Srbije na prvoj redovnoj sednici Izvršnog odbora 11. avgusta doneti paket mera i propisa kako bi zaštitila standard građana Srbije”, saopšteno je iz kabineta guvernera.

Sa druge strane, u Udruženju za zaštiti bankarskih klijenata Efektiva ističu da su prema zvaničnim podacima Agencije za privredne registre (APR) banke u Srbiji prošle godine prihodovale oko 475 miliona evra od raznih naknada koje naplaćuju, dok je 2020. godine to iznosilo 330 miliona evra, a 2019. godine 356 miliona evra.

Kada je reč o samim cenama usluga, u Efektivi navode da 95 odsto tih naknada ne predstavljaju stvarnu uslugu koja se pruži klijentu, već se radi o transakcijama koje se obavljaju deceniju unazad, u okviru postojećih usluga.

“Narodna banka Srbije ima istrumente da ograniči takvo ponašanje banaka. Ona može da propiše bankama na koji način bi dogovarali sa dužnicima naknade i koji bi bio njihov rok važenja. NBS bi mogla da definiše šta stvarno spada u domen naknada u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima koji kaže da ako jedna strana daje neki novac, ona za taj novac mora da dobije ekvivalentnu vrednost nečega, bilo da je to usluga ili neki proizvod. Ako ja, kao klijent banke, platim održavanje računa 500 dinara, postavlja se pitanje šta sam ja dobio zauzvrat i šta uopšte imam od te usluge. To je u sklopu banke i ja kao klijent od toga nemam ništa”, kaže za Biznis.rs predsednik Efektive Dejan Gavrilović.

On ističe da je važno da NBS definiše šta su stvarne naknade jer pogrešno ukucan PIN kod nije usluga koja se pruža klijentu. To je, kako kaže, neka vrsta kazne, a da kažnjavaju mogu samo državni organi, ne i banke.

“Takođe, važno je i da vrednost tih naknada bude jednaka realnoj vrednosti, a ne da imamo situaciju da je u jednoj banci održavanje računa 250 dinara, a u drugoj 500. Znači dvostruko više. Da li to onda znači da ova druga banka ‘održava’ račun na bolji način od ove prva, pa se postavlja pitanje šta ona to bolje radi”, podvlači naš sagovornik.

U Srbiji posluje više od 20 banaka i često se može čuti da klijenti imaju izbora prilikom odabira i mogućnost da promene banku ukoliko su nezadovoljni. Gavrilović kaže da to za građane nije rešenje jer konkurencija u ovakvim uslovima gubi svaki smisao. Prema njegovim rečima, nije redak slučaj da građani zbog povećanja cenovnika pređu u drugu banku, a da posle 15 dana i ta druga banka najavi podizanje cena svojih usluga, pa se pita koja je svrha.

“Sam prelazak iz jedne u drugu banku nema smisla dokle god je regulacija ovakva kakva je – da banke mogu kadgod one žele da menjaju uslove. Ugovor koji se potpisuje između banke i klijenta treba da dobije svoju pravu snagu i da ima bar neki minimalni rok trajanja. Da klijent zna da kada potpiše ugovor da će taj cenovnik da važi bar godinu ili dve. U tom slučaju, banke bi se utrkivale koja će da ponudi bolje uslove na duži rok kako bi zadržale klijenta. Ovako sve banke znaju i računaju na to da ako jedna podigne naknade da ljudi uglavnom neće otići jer će razmišljati šta ako odu i na drugom mestu ih sačeka isto”, ističe Gavrilović.

Iako će konkretnije mere centralne banke za zaštitu građana u ovakvim situacijama biti poznate do kraja nedelje, predsednik Efektive kaže da NBS može da “primiri” i utiče na poslovne banke ukoliko to stvarno želi.

“Naravno da sve to može da se uvede u neke normalne okvire, a ne kao sada da imamo situaciju da banke naplaćuju svakakve gluposti, još će samo faliti da počnu da naplaćuju ulazak u banku ili razgovor sa službenikom”, zaključuje naš sagovornik.