UniCredit: Ekonomski rast u EU, CIE i Zapadnom Balkanu oko 1,6 odsto u 2023. godini

Ekonomski rast u Evropskoj uniji, Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE) i Zapadnom Balkanu u 2023. godini iznosiće oko 1,6 odsto, a 3,1 odsto u 2024. godini, procena je analitičara UniCredit grupe.

Predviđa se da će Rumunija imati bolji učinak, dok će Češka i Mađarska zaostajati.

U najnovijem kvartalnom izdanju UniCredita navodi se da je usporavanje u Evropi, Sjedinjenim Američkim Državama i Kini glavni rizik za ekonomski rast u CIE, koji bi mogao da odloži oporavak kapitalnih izdataka, izvoza i potražnje do pred sam kraj 2023. ili početak 2024. godine.

Istovremeno, domaća tražnja bi mogla dodatno da ojača, pošto će rast plata nadmašiti inflaciju od druge polovine 2023. i nadalje, a finansijski uslovi će biti ublaženi tokom 2024. godine. 

„Vlade Centralne i Istočne Evrope oklevaju da povuku fiskalnu podršku za stanovništvo, što će pokrenuti proceduru prekomernog deficita u 2024. godini“, navodi se u kvartalnom izdanju CIE.

Prognoze inflacije za kraj 2023. kreću se između šest i devet odsto, osim u Turskoj.

Naredne godine ekonomisti UniCredita predviđaju sporiju dezinflaciju.

„Ciljevi inflacije će verovatno biti promašeni zbog viših cena energije i pritiska potražnje na cene usred fiskalnog podsticaja za 2023. godinu i rasta realnih plata. Rusija i Srbija bi mogle biti izuzeci“, ocenio je glavni ekonomista UniCredita za Centralnu i Istočnu Evropu Dan Bucsa.

Očekuje se da će sve centralne banke CIE u 2024. smanjiti stope ispod šest odsto u Centralnoj Evropi i Srbiji, na sedam odsto u Rusiji i 20 odsto u Turskoj.

Među glavnim rizicima navedenim u kvartalnom izveštaju za CIE su srednjoročna inflacija iznad ciljane, recesija u evrozoni i SAD, i slabiji rast u Kini koji utiče na ekonomski rast u CIE.

Procene su i da će i dalje rizik biti uticaj rusko-ukrajinskog rata na turizam na obali Crnog mora i nacionalizam i evroskepticizam koji prožimaju ekonomske politike.