Za snimanje serija isplaćeno više od tri miliona evra podsticaja

Uticaj korona virusa i ekonomska kriza opravdano su usporili ulaganja u sektor audiovizuelne produkcije, ali se određeni nivo podrške i aktivnosti zadržao na zadovoljavajućem nivou, pa su na uložen jedan evro u podsticaje od strane države predmetni projekti realizovali 4,6 evra ukupnog budžeta u Srbiji, ocenjeno je u Analizi ekonomskih efekata sektora audiovizuelne produkcije i efikasnosti podsticaja za proizvodnju audiovizuelnih sadržaja u Republici Srbiji za 2020. i 2021. godinu.

Nivo podsticaja se, kako je naglašeno, trenutno određuje na bazi strukture troškova produkcija, i to kao procenat u odnosu na kvalifikovane troškove, dok se isplate rade prema Pravilniku koji se unapređuje na početku svake godine.

„Rast produkcije mnogo je brži nego rast infrastrukture i ljudskih resursa, zbog čega podsticaje ne treba bazirati samo na ekonomskom automatizmu pojedinačnih projekata, već je neophodno uključiti i razvojnu komponentu čitave industrije. Na primer, staviti poseban fokus na projekte koji obučavaju nove ljude, promovišu destinaciju tako što je radnja smeštena u gradu, ili praktikuju zelene politike“, objašnjeno je u Analizi koju je za Srpsku filmsku asocijaciju (SFA) uradio Ekonomski fakultet iz Beograda.

Podržano 90 projekata

U izveštaju je naglašeno da je u 2020. i 2021. godini ukupno 90 projekata dobilo podsticaje u iznosu od 17,5 miliona evra, od čega je 50 projekata, koji su ušli u analizu, dobilo sredstva u iznosu od 6,5 miliona evra.

Analizirani podaci ukazuju da je najveći broj projekata koji su koristili sredstva iz formata reklama (72 odsto ukupnog broja podržanih projekata), dok serije predstavljaju drugu značajnu kategoriju sa učešćem od 12 procenata, a filmski i postprodukcioni formati po osam odsto ukupnog broja projekata.

Navodi se i da je neophodno da se u analizu uključi i obim produkcije posmatran kroz iznos isplaćenih sredstava podsticaja. Kroz pomenuti uzorak, projekti serija su imali najveće učešće u isplaćenim sredstvima u odabranom periodu od približno 50 odsto, dok je najmanje udeo u iznosu dodeljenih sredstava imao format postprodukcije.

Najviše projekata sa budžetom za snimanje od 150.000 do 200.000 evra

U Analizi je, kako bi se sagledala struktura projekata na osnovu ukupno utrošenog budžeta za snimanje, istaknut broj i vrednost projekata po obimu ukupnog budžeta.

Napominje se da je, kako se za produkciju reklama izdvaja manje novca u odnosu na druge kategorije, struktura izražena u užim intervalima od po 50.000 evra.

„U formatu reklama najveći broj projekata (85 odsto) ima budžete koji su manji od 350.000 evra i oni predstavljaju 74 procenta ukupnog budžeta reklama. Ovo ukazuje i na jasnu vezu između destinacijske ponude i kapaciteta kompanija u Srbiji, kao i forme projekata ka kojima možemo uspešno da konkurišemo“, navode autori Analize.

Dodaje se da se, kada je reč o produkciji reklama, u poređenju sa periodom od 2016. do 2019. godine, jasno može uočiti da je sa promenom uslova dobijanja podsticaja država uticala na dalju pozitivnu diversifikaciju sektora. Zaključeno je da su preporuke o fokusiranju na proizvodnju reklama dovele do dobrih rezultata.

Kako projekti iz filmske produkcije imaju značajne budžete, segmentiranje je izvršeno u širim intervalima od po 500.000 evra. Ovde autori napominju da se istraživanju odazvao mali broj filmskih produkcijskih kuća.

„U najvećem delu ukupnog budžeta, skoro 50 odsto, doprinosi samo jedan projekat. Ovo ukazuje da bi privlačenje i malog broja vrednih projekata moglo značajno da doprinese iznosu potrošnje u zemlji. Takođe, moramo da imamo u vidu i kapacitete same destinacije da rukovodi produkcijom budžetski intenzivnih filmskih projekata. Ekonomski doprinosi ovakvih projekata su višestruki, ali isto tako oni po jednom projektu angažuju mnogo veće kapacitete, te usled ograničenosti može doći do negativnih uticaja kroz monopolizaciju programa“, ocenjeno je u Analizi.

Ističe se da se time potencijalno urušava i tržišna konkurentnost, što je protivno principima jednake mogućnosti ostvarivanja državne pomoći kroz podsticaje. U tom smislu autori smatraju da je neophodno dalje raditi na diversifikaciji portfolija destinacije i unapređivaju sistema podsticaja.

Kada je reč o produkciji serija, najviše je onih koje su koristile u kategoriji do dva miliona evra budžeta, što je 84 odsto projekata, ako se tome doda jedna produkcija sa budžetom od 2,2 miliona. Sa druge strane, samo jedan projekat snimanja serije sa budžetom većim od šest miliona evra generisao je gotovo istu potrošnju kao i svi prethodni.

„Ovde se može zaključiti, pogotovo u odnosu na period pre korona krize, da produkcija serija postaje interesantan segment, imajući u vidu da usled okretanja finalnih korisnika sadržaja ka internet striming platformama i težnje za novim i jedinstvenim sadržajem, serije kao format postaju sve zastupljenije“, ocenili su autori Analize.

Dodaje se da ima prostora za poboljšanje gledajući kapacitete destinacije i kompanija koje pružaju uslugu u Srbiji, pa je daljim uredbama neophodno nastaviti stimulisanje snimanja serija.

„Vlasnici serijala imaju tendenciju vraćanja u destinacije radi snimanja novih sezona i epizoda, tako da dobri rezultati u ovoj kategoriji imaju dugoročne efekte na destinaciju“, zaključeno je u Analizi.

Svi analizirani projekti postprodukcije nalaze se u opsegu vrednosti do 250.000 evra. Aktivnosti postprodukcije, pogotovo u periodu nakon pandemije, kada nove tehnologije, pre svega u domenu virtuelne i proširene realnosti i animacije, pronalaze svoje nove primene u oblasti filma, serija i reklama, postaju sve više diversifikovane.

„Često dolazi do kombinovanja sa drugim granama kreativnih industrija, poput video igara i slično. Ubuduće je neophodno raditi na bližem profilisanju ovih usluga, kao i novim zajedničkim aktivnostima kompanija iz kreativnog sektora, kako bi se broj podsticaja korisnika u kategoriji postprodukcija povećao“, ocenjeno je u Analizi.