Žene sa prosečnim platama u ranim tridesetim najčešći korisnici životnih osiguranja

Ako imate 33 godine i platu od 700 evra mesečno pripadate delu populacije koji najčešće ulaže u životno osiguranje.

Prema podacima tima koji se bavi životnim osiguranjem „Štedljivko“, u Srbiji najviše štede građani sa prosečnim zaradama, koji imaju oko 33 godine.

„Mi volimo da kažemo: “ne štedi nužno novčanik, nego svest”. Najčešći motivi za ulaganje u životno osiguranje ljudi koji žive u Srbiji su odgovornost za svoju budućnost (štednja za penziju) i budućnost svoje porodice (osiguranje života), kao i štednja za školovanje dece“, kažu iz tima „Štedljivko“ i dodaju da su dame u apsolutnoj većini kada je reč o štednji, da prema njihovom iskustvu samo 10 odsto muškaraca kupuje polise.

Pored pokrića rizika od smrti, osiguranje života obezbeđuje i faktor štednje. Naime, osiguranik ulaže, uplaćuje jednokratno, ili u više rata, premiju koju dogovori sa osiguravajućim društvom, da bi po isteku ugovora stekao pravo na isplatu osigurane sume uvećane za pripisanu dobit.

Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović za Biznis.rs kaže da dobit uglavnom zavisi od načina, kao i uspešnosti, poslovanja osiguravajućeg društva tokom perioda trajanja ugovora.

Praktičnost bilo kog vida osiguranja zavisi od samih motiva klijenata, odnosno šta njime žele da postignu.

„Na primer, roditelji žele da osiguraju budućnost svoje dece u materijalnom smislu. Prednost ovakvog vida osiguranja je što se naslednicima obezbeđuje finansijska zaštita u slučaju smrti osiguranika, odnosno u slučaju da je osiguranik doživeo istek ugovora on dobija uložena sredstva, uvećana za prinos i pripisanu dobit“, objašnjava Jovanović.

Vidovi životnih osiguranja koji prema važećem Zakonu o osiguranju postoje, i koji se najčešći koriste u Srbiji su:

• Osiguranje života za slučaj nedoživljenja (smrt)

• Mešovito životno osiguranje – osiguranje života za slučaj smrti

• Rentno osiguranje

• Dopunsko osiguranje od posledica nesrećnog slučaja

• Dopunsko zdravstveno osiguranje

Prema poslednjim podacima koje je o poslovanju osiguravajućih kuća objavila Narodna banka Srbije (NBS), na kraju prvog tromesečja 2021. godine u Republici Srbiji poslovalo je 20 društava za (re)osiguranje i njihov broj je nepromenjen u odnosu na isti period prethodne godine. Isključivo poslovima osiguranja bavi se 16 društava, a poslovima reosiguranja četiri društva. Od društava koja se bave poslovima osiguranja, isključivo životnim osiguranjem bave se četiri društva,  dok  samo neživotnim osiguranjem, odnosno i životnim i neživotnim osiguranjem bavi se po šest društava.

Posmatrano prema vlasničkoj strukturi kapitala, od 20 društava na kraju prvog tromesečja 2021. godine 15 je u većinskom stranom vlasništvu.

Društva u stranom vlasništvu beleže preovlađujuće učešće u premiji životnih osiguranja sa 87,2 odsto, premiji neživotnih osiguranja sa 61,1 procenata, ukupnoj imovini sa 74 odsto, kao i u broju zaposlenih sa 65,7 odsto.

Ukupna premija u istom periodu iznosila je 27,8 milijardi dinara (237 miliona evra), što predstavlja rast od 3,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Zahvaljujući podjednakom rastu premije neživotnih i životnih osiguranja, struktura premije je ostala nepromenjena u poređenju sa istim periodom prethodne godine, tako da  učešće neživotnih osiguranja iznosi 76,8 odsto, dok je učešće životnih osiguranja 23,2 procenata.

Iz NBS napominju da je učešće neživotnih osiguranja u ukupnoj premiji i dalje dominantno. Premija neživotnih osiguranja beleži rast od 3,2 odsto, pri čemu imovinska osiguranja, osiguranja motornih vozila – kasko i dobrovoljno zdravstveno osiguranje rastu, kao i osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila.