Život zasnovan na dugu

Večina ljudi poznaje pojedince ili porodice koje „žive u dozvoljenom minusu“. Zaduženi su tako što su u jednom trenutku potrošili redovna primanja, kao i dozvoljeno prekoračenje, i svaki naredni put plata koja stigne pokriva zaduženje, ali se ponovo troši u minusu. Takođe, sve veće nabavke, letovanja i kupovina kućnih uređaja rešavaju se potrošačkim kreditima. Ili čak – minus se rešava novim zaduženjem i refinansiranjem kredita.

Svaka od ovih situacija trebalo bi da vam “upali lampicu” da nešto nije kako treba.

“Ali ne treba da očajavate, nije ovo nikakva anomalija kod pojedinaca, ovo je opšte stanje u društvu. Živimo u dugu. Čitave nacije “pozajmljuju” od budućih generacija, sasvim je normalno da se poseže za kreditom u bilo kojoj situaciji”, kaže u razgovoru za Biznis.rs poslovni konsultant Vladimir Veličković.

Prezaduženost (ni)je normalna stvar

Nacionalni dug Amerike dostigao je gotovo 29 biliona dolara. U evrozoni zaduženost iznosi više od 100 odsto BDP-a. Javni dug Hrvatske je 89 odsto, Crne Gore 105 odsto, Srbije 57 odsto (krajem septembra).

“Čini se da je prezaduženost gotovo normalna. Mnogi će reći: pa svi to rade, tako treba… Takva je situacija, teško se živi, drugačije ne bismo mogli da rešimo mnoge stvari u životu. Slažem se, svako vreme sa sobom nosi svoje izazove, posebno sad u okruženju smanjene privredne aktivnosti i neizvesnosti oko pandemije. Ali to stanje treba da je privremeno u životu, u izuzetnim situacijama. Generalno, svaki pojedinac treba da živi na način da je finansijski obezbeđen, zaštićen, čak i nezavisan”, ističe naš sagovornik.

Svaki pojedinac i njegova porodica trebalo bi da isplaniraju svoj život tako da stvaraju višak novca, a ne da troše više nego što imaju. Jedna od osnovih premisa zdravih finansija i lagodnog života je da se troši manje nego što se zarađuje. Da se višak stvara i reinvestira.

I sada će mnogi reći: ali mi nemamo ni za osnovne potrebe, a ne za viškove i investiranje!

Kako svet funkcioniše

“E tu leži problem. Na tom mehanizmu funkcioniše svet. Ovaj problem “nemanja” se ne rešava tako što ljudi rade na tome da kreiraju veće ili dodatne izvore prihoda, već taj manjak pokrivaju pozajmicom. Nije ni čudo, niko nam nije rekao kako da zaradimo, kako da stvorimo više izvora prihoda, kako da napravimo pasivne prihode”, objašnjava Vladimir Veličković i dodaje da načelno možemo i dug da podelimo na dve celine – onaj dug koji nam je kao omča oko vrata i koji zauzima veliki procenat naših primanja, i planirano zaduženje koje se lako otplaćuje i ne opterećuje porodični budžet.

Primera radi, stambeni kredit bi trebalo da je maksimalno 25 odsto ukupnih porodičnih primanja, a sva ostala zaduženja maksimalno 10 odsto primanja.

“Ali, hajde da razmislimo iz početka o novcu, kao da vam nikad niko nije rekao ništa po pitanju zarade i vođenja finansija. Prva stvar je da napravite budžet koji vam je potreban za udoban život. Probajte da zamislite idealnu situaciju, koliko novca vam je potrebno da živite na način koji vam odgovara. Napravite tačnu raspodelu novca prema redovnim troškovima koji ne čine samo hranu, odeću i osnovne potrebe, već kupovinu i održavanje auta, ostavljanje novca za letovanje i zimovanje, briga o zdravlju, planiranje budućih investicija, štednja za budući biznis ili ulaganje, pa čak i nepredviđene situacije”, navodi autor Biznis bukvara.

Promene su nužne

Kad dođete do tog iznosa, biće vam jasno da li postojeći posao zadovoljava te potrebe, bez posezanja za kreditima i pozajmicama. Tu dolazi glavni izazov na kome mnogi odustaju.

“Ako trenutne okolnosti, zaposlenje i stil života ne odgovaraju onome što želite – potrebno je da napravite bitne promene. I to zavisi isključivo od vas. Niko drugi neće rešiti ta pitanja u vašem privatnom životu. Onda počnete da razmišljate koji poslovi mogu da obezbede život kakav želite, šta vam fali od znanja da biste radili taj posao, na koji način možete da steknete te veštine? Ova pitanja je najbolje da sebi neko postavi u 20-tim, ali ništa nije izgubljeno i ako počnete da razmišljate na ovaj način i u 40-im, 50-im”, smatra Vladimir Veličković.

Takođe, dalje od pojedinca zavisi kada će doći do željenih iznosa. Nekome će trebati možda nekoliko meseci, uz malo bolju optimizaciju i brigu o novcu, zavisno od prethodnog obrazovanja, iskustava i visine primanja koja treba da se dostigne. Nekome će biti potrebne godine i godine, ali bolje i to nego da živite čitav život u otplatama kredita banci, kaže naš sagovornik. I možda vam je sada jasno zašto je dug toliko poželjan i dobrodošao. Prosto je lakše pozajmiti, nego promeniti svoj život koji je krenuo u pogrešnom smeru.

“Jedna od lakših računica može da bude sledeća: jedna trećina svih primanja treba da pokriva sve redovne egzistencijalne porodične troškove, druga trećina vam omogućava određeni stil života, putovanja, kupovinu gedžeta i slično, a treća trećina služi za skupljanje novca i buduće investicije. Stavite vašu trenutnu zaradu i troškove u ovakvu tabelu i vidite da li se uklapate u ovu matematiku”, preporučuje poslovni konsultant.

Neki od narednih koraka, za one najambicioznije i najvrednije je da se radi na tome da većina potrebnih primanja dolazi iz pasivnih prihoda, kroz poslove i investicije na kojima vi fizički niste angažovani tokom dana. Na taj način vama će se osloboditi više vremena. I tada život neće biti zasnovan na dugu, nego na uživanju.