Zlato polako menja dolar kao monetarno sidrište

Nakon početka sukoba u Ukrajini dodatno je izgubljeno poverenje u dolar, te se sve češće u međunarodnim plaćanjima traži oslonac u zlatu, dok se zaobilazi američka valuta, a poslednjih godina ubrzano se obnavlja uloga zlata kao monetarnog sidrišta i naglo raste tražnja za „žutim metalom“, objavio je 021.rs u analizi globalnih trendova u vezi kupovine zlata.

Kina je, kako podsećaju u analizi, decenijama razvijala Šangajsku berzu usmeravajući je i na trgovinu plemenitim metalima. Procenjuje se da je tokom poslednje dve decenije Kina uspela da preko berze kupi preko 21.000 tona zlata, što je uz oko 7.000 tona iz domaćih nalazišta sada neka vrsta zlatnog oslonca za juan, valutu u kojoj će se, bar takva su očekivanja, obavljati trgovina naftom.

Sa druge strane, Saudijska Arabija se oslobođa višedecenijske potpune oslonjenosti na dolar i neprekidne kupovine američkih obveznica, što je decenijama bila glavna destinacija za takozvane petrodolare te zemlje.

Novi saudijski lider Mohamed bin Salman je, kako se ističe u tekstu 021.rs, učinio otklon od višedecenijskog (neravnopravnog) partnerstva sa SAD i zemlju poveo u drugom pravcu, što se najbolje vidi po udelu dolara u saudijskim deviznim rezervama – u poslednje dve sezone smanjen je za 39,2 odsto.

Tokom trećeg kvartala 2022. godine centralne banke širom sveta kupile su oko 400 tona „žutog metala“, četiri puta više nego godinu dana ranije, dok je potražnja bila za 1.185 tona. Time je samo nastavljen trend od 2010. godine, kada su centralne banke postale neto prodavci najsjajnijeg metala, jer su do tada, a od 1971. godine, pretežno prodavale zlato.

„U novim okolnostima i političkom ambijentu koji se gradi, traže se i novi, pouzdaniji i ravnopravniji, finansijski odnosi. Ima, osim juana, još valuta u kojima će se obavljati svetska trgovina a svakoj valuti koja ima pretenzije za svetsku trgovinu potreban je oslonac, neka vrsta sidrišta – boljeg od zlata teško da ima“, zaključak je analize.