ZLATO, VREDNOST KOJA NE PROLAZI Sija istim sjajem 6.000 godina

Zlato, lepota i moć oduvek su bili zajedno. Prelazak čoveka iz praistorije u istoriju istovremen je sa otkrićem i prvom upotrebom zlata. Bilo je to u vreme kada su napredne civilizacije prelazile iz  kamenog u bakarno doba. Upotreba zlata za izradu ukrasa i nakita počela je 4.000 godina pre nove ere. Prema podacima američke Nacionalne rudarske asocijacije prvi predmeti od zlata napravljeni su na području Karpata i Grčke, dakle na Balkanu.  

Još pre nego što je zlato postalo novac, ljudi su razumeli njegovu vrednost, divili mu se i gomilali ga. Trajnost i nepromenjljivost zlata čine ga fatalno privlačnim hiljadama godina. Ljudi su bili fascinirani kada su shvatili da zlato može vekovima stajati u blatu, a da se ne isprlja, nego da odmah zasija poput sunca kada se izvadi. Može stajati vekovima u vodi, a da ne zarđa, da se ne iskrza i da ne promeni boju. Uz to, zlato je veoma pogodno za obradu, lako se lije, kuje, presuje i razvlaći u žice, a njegova vredost ne prolazi.    

Idealno za pravljenje nakita i ukrasa, zlato je istovremeno oduvek predstavljalo izazov za ljudsku pohlepu. Jedan od najpoznatijih antičkih mitova govori o kralju Midi, koji je posle velike pijanke od boga Dionisa tražio da mu ispuni želju dajući mu moć da pretvori u zlato sve što dotakne. Bogu je bilo žao Mide, ali ispunio mu je želju. U početku se Midi dopalo da bere zlatne jabuke, ali kada je seo da večera i uzeo parče hleba, ono se pretvorilo u zlato i zaškripalo mu u zubima. Isto je bilo i sa mesom i vinom, a u zlato je pretvorio i svoju decu kada ih je zagrlio. Bio je očajan, pa je molio Dionisa da ga oslobodi moći koja mu je obesmislila život. Bog mu je rekao da ode na reku Paktol da se okupa, posle čega je ponovo bio običan čovek, a reka je postala zlatonosna. Mida je omrznuo zlato i uživanja. Postao je primer ljudske gluposti i pohlepe.

Prvi zlatni novičić izradili su oko 1.500 godina pne. drevni Egipćani. Zlatni šekel, težak 11,3 grama, bio je standardna valuta u međunarodnoj trgovini tog vremena. Velika nalazišta zlata učinila su Egipat bogatom državom, a Egipćani su ovladali veštinama obrade zlata i mešanja sa srebrom. Nekoliko vekova kasnije pojavili su se zlatni novčići u Kini. Bili su kvadratnog oblika. U Lidiji, u drevnoj Grčkoj oko 550 godina pne. iskovan je prvi novac od čistog zlata. Feničani i Indijci takođe su imali svoj zlatni novac.  

Zlatom je od tada moglo da se kupi i da se plati sve. Hrana, krzno, oružje i vojska. Aleksandar Veliki je u 4. veku pne. sakupio 40.000 vojnika sa kojima je ušao u Persiju i prisvojio ogromne količine zlata kao deo ratnog plena. Zlato je gradilo i rušilo civilizacije. U 1. veku pne. Gaj Julije Cezar imao je dovoljno zlata da svakom vojniku isplati po 200 zlatnih kovanica posle pohoda na zapadnu Evropu.

Prvi zlatnik Rimskog carstva zvao se aureus. Bio je težak od 6,5 do 8,5 grama. Zlatni aureus vredeo je 25 srebrnjaka, od kojih je svaki vredeo po 10 bronzanih novčića, a hleb je koštao pola srebrnjaka. Nastavnik je zarađivao 75-160 srebrnjaka mesečno, dok je odlazak u javno kupatilo koštao 2 srebrnjaka. Roma Numismatics, aukcijska kuća iz Londona saopštila je u oktobru ove godine da je prodala aureus iz 44. godine pne. sa likom Bruta za rekordnih 2,7 miliona funti (3,5 miliona dolara). U vreme inflacija, rimski podanici imali su obavezu plaćanja poreza zlatnim i srebrnim novčićima.

Opčinjenost svetlucanjem zlata i njegovom neprolaznošću bila je zajednička za sve drevne civilizacije, bez obzira na to što često nije postojao nikakav kontakt između njih. Nije bilo mere u obožavanju zlata u starom Egiptu. Tela njihovih faraona sa velikim količinama zlata sahranjivana su u piramidama. Zlato je bila garancija besmrtnosti. Iznošenje sanduka sa zlatom iz Tutankamonove grobnice, koja je otkrivena 1925. godine, trajalo je 84 dana.

Prvo žensko lice na kovanom novcu bila je egipatska kraljica Kleopatra, koja je i prva inostrana vladarka čiji se lik pojavio na novčićima Rimljana. U današnjem Egiptu, kao i u kulturama mnogih arapskih zemalja, kućno zlato je u neotuđivom posedu žene i muž na njega ne polaže nikakvo pravo, za razliku od novca ili drugih materijalnih vrednosti. Kao retko gde, u Egiptu je običaj da se zlato pokazuje gostima. Procenjuje se da žene u Indiji poseduju 18.000 tona zlata, najviše u svetu, kao i da je najveća potrošnja zlata u toj zemlji.   

U 13. veku Venecija je napravila prvi dukat, a Velika Britanija je nešto kasnije iskovala Florin. Zlatnici su kovani u svim evropskim državama, a najpoznatiji je austrijski Franc Jozef koji je u 19. veku iskovan u više od 60 miliona primeraka. Ovaj zlatnik i danas je investiciono zlato, a trenutna vrednost mu je oko 200 evra (za jednostruki dukat od 3,49 grama). Prvi zlatni novac u Srbiji iskovan je krajem 19. veka povodom krunisanja kralja Milana Obrenovića. Iskovano je 500.000 dukata nominalne vrednosti 10 dinara i 200.000 komada od 20 dinara. Dukat je poznat u narodu kao Milandor i bio je zvanično sredstvo plaćanja do 1931.

Velika Britanija je prva zemlja koja je uvela zlatni standard u 14. veku, fiksirajući vrednost valute, zlatne funte, za određenu težinu zlata. Druge zemlje učinile su isto. Zlato i srebro postali su legalna valuta u SAD 1792. godine, a 1900. uveden je zlatni standard. Velika Britanija napustila je zlatni standard 1931. Posle Drugog svetskog rata cena zlata fiksirana je za američki dolar međunarodnim sporazumom iz Bretton Woodsa. To je značilo da sve druge zemlje treba da utvrde cenu zlata u odnosu na dolar. Fiksna cena zlata bila je 35 dolara za uncu (31,1 gram). Države su štampale samo novac za koji su imale zlatnu protivvrednost, ili za koji je postojala zlatna podloga.

Španski kralj Ferdinad pratio je svoje istraživače u Južnu Ameriku rečima: „Uzmite zlato, humano ako možete, ali uzmite zlato po svaku cenu“. Mornari su dobijali zlatnu minđušu kada bi došli do Ognjene zemlje. Osim što je predstavljala priznanje, jedna zlatna minđuša bila je dovoljno vredna da pokrije troškove sahrane. Zlatne groznice bile su ekonomske prekretnice u  istoriji, a zlato je bilo i ostalo merilo vrednosti.

Zlatni standard ukinut je 1971. godine, zbog iscrpljenosti američkog budžeta ratom u Vijetnamu. Predsedik SAD Ričard Nikson nameravao je da privremeno poništi Bretton Woods sporazum, ali pokušaji obnavljanja zlatnog standarda nisu uspeli, jer je cena zlata otišla previsoko. Nakon 1971. investiranje u zlato postalo je popularno, zbog promenjlivosti cene. Nijedna država u svetu više ne koristi zlatni standard kao podlogu svoje valute, a većina država čuva velike zlatne rezerve. Procenjene ukupne količine svetskih rezervi zlata iz 2017. su 190.040 tona, u vrednosti oko 7.500 milijardi dolara.

U pokušaju obnove zlatnog standarda MMF je između 1976. i 1980. prodao trećinu svog zlata, kako bi oborio njegovu cenu na svetskom tržištu i pomogao jačanje dolara. MMF je ukupno prodao 50 miliona unci zlata, po ceni 35 dolara za uncu, a američki FED prodao je 1980. godine još 15,8 miliona unci.  MMF je 1978. ukinuo zlatne poluge „kao zajednički imenitelj sistema deviznog kursa nakon Drugog svetskog rata“, navodi ova međunarodna finansijska institucija na svojoj veb stranici. Takođe je ukinuta zvanična cena zlata i njegova obavezna upotreba između MMF i njegovih članica. Od fiksne cene zlata iz 1971. do 1980. zlato je koštalo 24 puta više.    

Cena zlata pre desetak godina kretala se između 1.200 i 1.400 dolara za uncu, a trenutno unca košta oko 1.880 dolara. Cena unce zlata u avgustu premašila je 2.050 dolara. „Cena zlata je u plusu od početka godine za oko 18 procenata i to nakon velike korekcije koja je usledila od avgusta kada je cena dostigla istorijski maksimum i preskočila nivo od 2.000 dolara za finu uncu. Glavni razlog jačanja cene zlata ove godine jeste velika neizvesnost u pogledu budućeg rasta globalne privrede nakon izbijanja pandemije, a sve je bilo dodatno začinjeno velikim monetarnim i fiskalnim stimulansima najvažnijih privreda sveta, koji u krajnjoj liniji dovode do inflacije i manjeg poverenja u nacionalne valute“, objasnio je za Biznis.rs. Nenad Gujaničić, glavni broker kompanije Momentum Securities ad Novi Sad.

Prema njegovim rečima, najava pronalaska vakcine i postepena normalizacija funkcionisanja globalne privrede oborili su cenu zlata proteklih nedelja na nivo iz jula. Ukoliko se trend normalizacije glavnine svetskih ekonomija bude odvijao po planu i bez većih smetnji, onda treba očekivati dodatni pritisak na cenu zlata. Pad cene bio bi i veći da nije u proteklom periodu došlo do značajnog slabljenja dolara. Takav trend svakako pogoduje višoj ceni zlata, jer u slučaju slabljenja dolara kupovina zlata u drugim valutama se više isplati. „Dakle, cena zlata će naredne godine biti omeđena brzinom oporavka globalne privrede, s jedne strane, a sa druge intezitetom delovanja ključnih svetskih centralnih banaka, pre svega američke FED“, ocenio je Gujaničić.

U NASTAVKU: PROIZVODNJA ZLATA I ZLATNE REZERVE