Aplikacija koja pomaže paušalcima da sami vode svoje poslovanje

Domaća kompanija Clever osmislila je aplikaciju Paušal koja omogućava preduzetnicima paušalcima da samostalno vode svoje poslovanje. Paušalci imaju nekoliko obaveza o kojima treba da vode računa – izdaju fakture, vode KPO knjigu, paze na limite paušalnog oporezivanja i plaćaju porez i doprinose, što nekima predstavlja samo dodatne obaveze.

„Aplikacija je napravljena tako da se izdavanjem faktura automatski generiše KPO knjiga i prate limiti. Na taj način korisnici praktično imaju obavezu samo da izdaju fakture, što je opet pojednostavljen proces, i plaćaju porez i doprinose, što takođe mogu učiniti iz aplikacije skeniranjem QR koda. Osim toga, korisnici dobijaju podsetnike za plaćanje, obaveštenja o izmenama zakona, isteku zdravstvenog osiguranja i slično. Pored svega toga, ukoliko imaju nekih nedoumica mogu kontaktirati naš tim i dobiti stručnu pomoć“, objašnjava za Biznis.rs osnivač kompanije Clever i idejni tvorac aplikacije Paušal, Sofija Popara.

Za korišćenje aplikacije nije potrebna instalacija, već se korisnici samostalno registruju na sajt. Kako kaže, svi dobijaju besplatan period korišćenja od 15 dana, a korisnici OTP banke tri meseca, tokom kojeg mogu isprobati aplikaciju i odlučiti da li žele da je koriste.

„Na ideju sam došla radeći u knjigovodstvu. Uvidela sam da postoji grupa ljudi čije je poslovanje sa te knjigovodstvene strane jednostavnije i koji bi mogli samostalno da obavljaju i taj deo posla. Želela sam da smanjim utrošeno vreme i papirologiju i tako se dosetila da kreiram aplikaciju kojom će se automatizovati procesi, čime ne samo da štedite svoje vreme već i, što je još važnije – ne brinete da li postupate ispravno. Realizaciju sam započela sa tadašnjom poslovnom partnerkom, a u međuvremenu se sam tim menjao, ali je svako na svoj način zaslužan za razvoj aplikacije. Ne bih uspela bez pomoći moje mame Dušice u čijoj knjigovodstvenoj agenciji sam i radila kada sam došla na ideju“, otkriva naša sagovornica.

Aplikacija je osnovna usluga koju Clever nudi i namenjena je paušalcima, tako da su većina klijenata ove domaće firme upravo paušalni preduzetnici. U početku je najveći broj njihovih klijenata dolazio iz IT industrije, jer su, ističe Popara, oni bili prvi voljni da prihvate digitalizaciju.

„Vremenom su se našoj zajednici priključili i preduzetnici iz drugih oblasti delovanja, pa sada sa ponosom možemo da kažemo da među korisnicima imamo i profesore, umetnike, dizajnere, zanatlije… Uvideli smo da je našim korisnicima često potrebna pomoć prilikom različitih procesa – podnošenje poreskih prijava, zahteva, molbi, registracije… Pored  ovih usluga, nudimo i konsultacije bilo da se odnose na početak ili nastavak poslovanja. Trudimo se da korisnicima budemo podrška pre starta, kao i tokom razvoja njihovog biznisa. Čak i onda kada se njihov biznis razvije tako da ne mogu više da budu paušalci, pa ne mogu ni da koriste aplikaciju, trudimo se da im pomognemo i dalje usmerimo“, naglasila je preduzetnica.

Godinu dana do prvih rezultata

Prema njenim rečima, bilo je potrebno oko godinu dana potpuno samostalnog finansiranja pre nego što je aplikacija uopšte postala dostupna korisnicima.

„Imali smo sreću da je naš potencijal prepoznala tada Societe Generale banka, a sada OTP banka Srbija, i da smo njihovu podršku dobili u samom startu. Zahvaljujući njima kao partnerima uspeli smo da dopremo do većeg broja ljudi. Skoro da nismo ni bili spremni na veliko interesovanje koje je usledilo odmah po lansiranju aplikacije. Međutim, dosta vremena i truda je uloženo da Paušal zauzme svoju poziciju i postane prepoznatljiv brend kakav je sada. Kada su ljudi počeli da nas preporučuju drugima, znali smo da smo na pravom putu“, smatra Popara.

Postoji nekoliko aplikacija na tržištu koje omogućavaju fakturisanje ili čak neke složenije knjigovodstvene procese, međutim naša sagovornica misli da nijedna nije fokisirana samo na paušalce i ne obuhvata sve njihove potrebe.

„Mislim da je ono po čemu se izdvajamo od drugih naša podrška. Korisnici mogu putem mejla, telefona ili chata brzo da dobiju pouzdane informacije ili pomoć prilikom podnošenja prijava ili različitih procedura. Korisnici nam ukazuju poverenje, a mi se trudimo da to poverenje opravdamo. Suština same ideje je ostala ista od početka do danas – omogućiti paušalcima da digitalizuju i samostalno vode svoje poslovanje. U međuvremenu je naravno došlo da mnogih izmena, jer smo aplikaciju razvijali i prilagođavali potrebama naših korisnika“, navodi Popara.

Kako kaže, neke stvari se ne mogu predvideti u startu, pa su sticajem okolnosti postali partneri i sa Payoneer-om, elektronskom institucijom novca, sa kojom su izvršili integraciju i za svoje klijente obezbedili povoljnije uslove korišćenja.

„To je za korisnike bitan faktor i bio je to još jedan način da doprinesemo njihovom poslovanju. Dok firma nije postala profitabilna, ulagan je lični novac u projekat. Bilo je potrebno oko dve pune godine dok nismo došli do toga. Onda smo 2019. godine aplicirali za Mini grant program Fonda za inovacionu delatnost, koji nam je značio da razvijemo projekte vezane za Paušal i njegovo unapređenje“, ističe naša sagovornica.

Izazovi izlaska na tržište

Prema njenim rečima, kada neko započinje neki biznis samostalno, u najvećem broju slučajeva neće biti u prilici da angažuje eksperte u različitim oblastima koji će raditi na tom polju, već će za dosta stvari morati da uči sam i često improvizuje.

„Kako se razvija biznis, tako se priključuju novi ljudi koji svojim radom doprinose daljem razvoju, što će vam davati mogućnost da se lakše suočavate sa problemima koji nailaze. Mislim da je veoma važno pripremiti se što je bolje moguće i dobro poznavati oblast u kojoj radite, to nije nikakva garancija, ali omogućava lakše rasuđivanje i donošenje odluka. Zatim, postaviti poslovanje u skladu sa zakonom kako ne biste imali nekih problema u budućnosti. Dalji razvoj zavisi od dosta faktora, ličnog angažovanja, odabira saradnika… Na tom putu će sigurno biti nekih grešaka, ali njih treba shvatiti kao metodu za učenje i to znanje iskoristiti za postizanje boljih rezultata“, zaključuje Popara.