Blokirane firme zbog potraživanja od dve milijarde evra

Zbog potraživanja vrednih oko dve milijarde evra poslednjeg dana jula ove godine u Srbiji je u blokadi bilo ukupno 39.026 pravnih lica. U odnosu na početak godine iznos blokade uvećan je za skoro 9,5 milijardi dinara, odnosno više od 80 miliona evra, a broj pravnih lica sa blokiranim računima povećan je za 1.247, govore podaci centralne banke Srbije.

„Dana 31. jula ove godine, ukupan iznos blokade pravnih lica bio je 230.338.534.971,33 dinara, bez obračunate kamate. Istog dana 2020. godine u blokadi je bilo 42.882 pravnih lica, sa ukupnim iznosom blokade od 237.251.183.216,68 dinara. Dana 31. decembra 2020. godine u blokadi je bilo 40.273 pravnih lica, sa ukupnim iznosom blokade od 220.856.184.776,81, bez obračunate kamate“, kažu za portal Biznis.rs u NBS.

Prosečan iznos blokade po firmi koja ne može da koristi svoje račune zbog dospelih potraživanja iznosi više od 50.000 evra.

Sektori sa najvećim brojem firmi osnovanih tokom 2021. godine
Sektor	Broj osnovanih privrednih subjekata
Delatnost restorana i pokretnih ugost. objekata	1054
Konsultantske usluge	1052
Drumski prevoz tereta	997
Frizerski i kozmetički saloni	484
Nespecijalizovana trgovina na veliko	477
Usluge pripremanja i posluživanja pića	425
Izgradnja stambenih i nestambenih zgrada	353
Računarsko programiranje	254
Izvor:

Prema podacima koje je za portal Biznis.rs pripremila regionalna bonitetna kuća CompanyWall trenutno je najveći broj firmi i preduzetnika čiji su računi blokirani koji se bave ugostiteljstvom – više od 4.000. Zatim su, bar prema podacima o blokiranim računima, u najvećim problemima i trgovci na veliko (njih više od 3.000), auto prevoznici (oko 1.500), taksisti (oko 1.500), ali i konsultanti za upravljanje preduzećima, firme koje se bave programiranjem, pa i sportski klubovi.

Sektori sa najvećim brojem firmi obrisanih tokom 2021. godine
Sektor	Broj oobrisanih privrednih subjekata
Delatnost restorana i pokretnih ugost. objekata	785
Računarsko programiranje	625
Usluge pripremanja i posluživanja pića	502
Frizerski i kozmetički saloni	453
Taksi usluge	443
Nespecijalizovana trgovina na veliko	151
Konsultantske usluge	72
Izgradnja stambenih i nestambenih zgrada	46
Izvor:

Podaci CompanyWall-a pokazuju da su upravo iz ovih delatnosti najbrojniji i oni koji su u ovoj godini zatvorili svoje poslovanje. Među obrisanim preduzećima je najviše restorana i kafića – preko 1.200, frizerskih i kozmetičarskih radnji (gotovo 500), a skoro toliko je i taksista koji su u ovoj godini odlučili da obrišu svoje privredne subjekte. Ono što čudi je da je među rekorderima u broju obrisanih firmi i delatnost računarskog programiranja (preko 700 firmi), što se, nezvanično, povezuje sa aktivnostima Poreske uprave i Ministarstva finansija na naplati poreza i doprinosa za ove poslove. Određen broj prodavnica na malo takođe nije izdržao smanjeni promet, pa su od početka ove godine prestale da postoje.

10 delatnosti u kojima su firmama najčešće blokirani računi
Delatnost	Broj blokiranih firmi na dan 25.08.2021. godine
Nespecijalizovana trgovina na veliko	3098
Delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta	2575
Delatnost organizacija na bazi učlanjenja	1805
Taksi prevoz	1531
Usluge pripremanja i posluživanja pića	1512
Drumski prevoz tereta	1452
Izgradnja stambenih i nestambenih zgrada	1447
Konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem	1286
Trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom	1010
Delatnost sportskih klubova	840
Izvor:

Kako je to uobičajeno, dok jedni gase firme, drugi ih otvaraju, pa je tako od početka ove godine otvoreno oko 1.500 novih restorana i kafića, više od 1.000 konsultanata je započelo svoju delatnost, firme i preduzetničke radnje koje će se baviti drumskim prevozom tereta prijavilo je oko 1.000 novih vlasnika. Gotovo identičan broj novih frizerskih i kozmetičkih salona koliko je od Nove godine zatvoreno je, u tom periodu, i otvoren.

Preduzetnici ne kriju da očekuju da država nastavi sa aktivnostima koje bi mogle da im pomognu da očuvaju svoju delatnost.

„Mali broj ljudi, u odnosu na stvarni potencijal i broj stanovnika u opštinama u Srbiji odlučuje se da osnuje preduzetničku radnju ili firmu. U prilog tome govore i neki pokazatelji, prema kojima svaki drugi novoosnovani privredni subjekat posle pet godina bude zatvoren“, kažu za portal Biznis.rs u Udruženju samostalnih zanatlija Novog Sada.

Oni dodaju da decenije iza nas svedoče da ima još puno prostora i potrebe za konsolidaciju i razvoj privrede, pa time i preduzetništva.

„Preduzetništvo je kontinuirano, na opštu štetu, značajno neiskorišćeno i zapostavljeno, pogotovo imajući u vidu predispozicije koje ima za naš sveukupni željeni razvoj“, zaključuju oni i dodaju da je značajno promeniti sistem vrednovanja, što podrazumeva i promenu ukupnog odnosa prema privredi i preraspodeli nove vrednosti u korist onih koji je realno ostvaruju.

Iz Udruženja poručuju da svi porezi i doprinosi na dohodak i lična primanja preduzetnika-zanatlija i njihovih radnika, moraju da se svedu na razumnu meru i usklade sa njihovim stvarnim privrednim aktivnostima i mogućnostima snošljivosti u delatnosti koju obavljaju.

„Svesni smo da je takav smislen i racionalan selektivni pristup izuzetno zahtevan, ali ujedno i nužan. Dakle, teret krize mora da se podjednako rasporedi na sve u društvu, a posebno treba da vodimo brigu da se ne zadužujemo na račun naših budućih pokolenja, u situaciji kada nažalost naša mladost sve više odlazi na rad u druge države“, ističu u Udruženju samostalnih zanatlija Novog Sada.

Prema juče objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna neto zarada u Republici Srbiji za prvih šest meseci iznosi 64.294 dinara. Međutim, da prosek baš i nije najbolji pokazatelj stanja u firmama i preduzetničkim radnjama govore podaci da je kod preduzetnika, u pomenutom periodu, prosečna neto zarada 33.472 dinara, a u firmama oko 60.000 dinara. U isto vreme, javni sektor beleži prosečne zarade od 72.344 dinara neto.

„Svedoci smo da su u poslednjih barem 15 godina u javnom sektoru plate znatno veće, a posao znatno sigurniji, u situaciji kada im je produktivnost i kvalitet značajno ispod onoga koji je u privatnom sektoru. Pri tom, u privatnom sektoru se upravo prateći nužnost racionalnog poslovanja dešava i očekuje relativna stagnacija, pa i otkazi, a čega su radnici u javnom sektoru pošteđeni, dok će plate onih koji budu zadržali radna mesta u privatnim firmama rasti u skladu s produktivnošću. Dakle, gotovo neznatno. Ko može opravdati povećanje plata u državnoj službi u vreme kad privredu lomi pandemija i razne iznete sistemske neracionalnosti“, zaključuju u Udruženju samostalnih zanatlija Novog Sada.