Da li preduzetniku teku poreske obaveze i tokom privremenog prekida rada?

Poslednjih godinu dana od kada traje pandemija veliki broj preduzetnika u Srbiji nije uspeo da nastavi sa poslovanjem kako zbog korona krize tako i zbog epidemioloških mera koje su određenim delatnostima skoro u potpunosti onemogućile rad. Jedan od načina da prevaziđu krizu preduzetnici vide u privremenom prekidu rada.

Prema podacima Agencije za privredne registre na ovaj korak se prošle godine odlučilo 10.315 preduzetnika u Srbiji.

Kod Agencije za privredne registre preduzetnik može registrovati privremeni prekid delatnosti ili trajno zatvoriti radnju. Privremeni prekid obavljanja delatnosti je privilegija samo preduzetnika, odnosno, doo, ortačka društva i ostala pravna lica ne mogu da izvrše privremeni prekid delatnosti.

„Privremeni prekid delatnosti kod APR nije isto što i zatvaranje preduzetnika, odnosno brisanje iz registra. Kada uđete u pretragu preduzetnika na sajtu APR videćete da taj preduzetnik koji je u privremenom prekidu i dalje ima status ‘aktivan’. Tek zatvaranjem preduzentika, odnosno brisanjem iz registra APR, menja se status u ‘brisan iz registra’.  Znači ‘privremeni prekid delatnosti’ i ‘brisanje preduzetnika iz registra’ su dve potpuno različite aktivnosti koje imaju različite implikacije po preduzentika“, za Biznis.rs objašnjava poreski savetnik iz PSK Accounting agency, Gordana Aritonović.

U periodu dok je preduzetnik u privremenom prekidu on ne sme da obavlja delatnost. Privremeni prekid i postoji za preduzetnike koji na primer, rade sami, pa idu na godišnji odmor. U periodu godišnjeg odmora treba da urade privremeni prekid u APR.

„Prekid obavljanja delatnosti definisan je članom 90. Zakona o privrednim društvima. Interesantno je to da zakonom nije definisano trajanje privremenog prekida, što znači da preduzetnik može neograničeno biti u statusu prekida obavljanja delatnosti. Ono što je još bitno napomenuti jeste da preduzetnik koji je u privremenom prekidu, u skladu sa Zakonom, mora da istakne obaveštenje o prekidu delatnosti u seduštu na kome obavlja delatnost“, navodi Aritonović.

Nakon privremenog prekida delatnosti preduzetnik je u obavezi da podnese poreksu prijavu preko portala ePorezi. Ukoliko je paušalac podnosi PPDG1R poresku prijavu, ukoliko je tzv. „knjigaš“ podnosi PPDG1S poresku prijavu.

Na taj način obaveštava poresku upravu da je u privremenom prekidu delatnosti i tako prestaju da mu teku poreske obaveze. Postoji mogućnost da preduzetnik nastavi da plaća doprinose u periodu privremenog prekida delatnosti. Za ovu opciju se odlučuju preduzetnici koji žele da nastave da koriste zdravstveno osiguranje. Jer u privremenom prekidu preduzetniku zdravstvena knjižica više nije overena, pa nema zdravstveno osiguranje.

Ipak neke poreske obaveze nastavljaju da teku iako je preduzetnik u prekidu obavljanja delatnosti.

„Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine mora da se plati i u godini u kojoj je preduzetnik započeo prekid delatnosti kao i u narednoj godinu u odnosu na godinu u kojoj je stupio u privremeni prekid. Razlog je taj što se naknada plaća prema kriterijumima iz Uredbe, ali određuje se i prema prihodu iz prethodne godine, tačnije naknada ne sme biti veća od 0,4 odsto prihoda ostvarenog u prethodnoj godini“, kaže poreski savetnik iz PSK Accounting agency.

Uredba koja definiše naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine nije predvidela situaciju privremenog prekida obavljanja delatnosti za preduzetnika. Prema ovoj Uredbi poreska prijava se podnosi najkasnije do 31.07. tekuće godine za tu godinu.

U poreskoj prijavi unosi se prihod ostvaren u prethodnoj godini. Tako da preduzetnik koji je u ovoj godini započeo privremeni prekid obavljanja delatnosti tek za dve godine može da prestane da plaća naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine.

Naša sagovornica objašnjava da ako je na primer sredinom 2021. godine preduzetnik stupio u privremeni prekid, u 2022. godini u poresku prijavu unosi podatak o prihodu iz 2021. godine, i ukoliko je ostvario neki prihod platiće naknadu u skladu sa kriterijumaima iz Uredbe, ali ne više od 0,4 odsto prihoda u prethodnoj godini.

I tek kada podnese poresku prijavu 2023. godine neće plaćati ništa za naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine, jer je prihod u 2022. godini bio nula dinara, pošto je cele godine bio u privremenom prekidu.

„Preporuka je da preduzetnici privremeni prekid obavljanja delatnosti koriste u svrhu zbog koje ovaj institut i postoji – godišnji odmor, bolovanje, ili drugi razlozi nemogućnosti obavljanja delatnosti. Ukoliko preduzetnik zna da delatnost neće obavljati duži vremenski period, na primer šest meseci ili godinu dana uvek preporučujem da zatvore preduzetnika trajno, odnosno izvrše brisanje iz Registra APR“, zaključuje Gordana Aritonović.