Da li se frilenserima isplati da budu preduzetnici?

Ishod pregovora Vlade RS i Udruženja radnika na internetu nije imao zadovoljavajući rezultat po frilensere. Vlada nije napravila ustupak kakav su frilenseri očekivali po pitanju plaćanja  poreza i doprinosa u prethodnih pet godina.

Takođe, niko ne zna šta će se naći u zakonu o fleksibilnim oblicima rada čije donošenje se najavljuje za kraj tekuće godine. Do tada frilenseri moraju da organizuju svoje poslovanje na poreski najoptimalniji način.

Nastavak rada kao fizičkih lica donosi sa sobom poresko opterećenje koje se kreće u opsegu od 32 odsto do čak 45 procenata od ukupnih prihoda koje fizička lica ostvaruju. U slučaju registrovanja pravnog lica i primanja uplata na ovaj način znatno može da se smanji poresko opterećenje u odnosu na ukupan prihod.

Međutim, za većinu onih koji ostvaruju mesečne prihode do 300-400 evra, organizovanje kroz pravno lice je potpuno neisplativo iz razloga što neke fiksne mesečne obaveze iznose minimum 150 evra, što opet u procentima ispada oko 50 odsto njihovog prihoda.

Za one koji prihoduju veće iznose na raspolaganju su dva najčešća oblika organizovanja pravnog lica, preduzetnik i d.o.o.

Preduzetnik je fizičko lice koje se registruje kod Agencije za privredne registre radi obavljanja delatnosti. Neke od prednosti preduzetnika (sa aspekta frilensera) su jednostavna registracija, jednostavno i brzo gašenje preduzetnika, mogućnost privremenog prekida delatnosti u mesecima kada fizičko lice ne radi (ne obavlja delatnost) pa tada nema ni obavezu plaćanja poreza i doprinosa.

Takođe, preduzetnik na raspolaganju ima i nekoliko oblika oporezivanja. Može izabrati paušalno oporezivanje, koje podrazumeva da se porez i doprinosi plaćaju na unapred određenu osnovicu prema Rešenju poreske uprave ili preduzetnik knjigaš.

„Poresko opterećenje zavisi od šifre delatnosti i visine prihoda koje preduzetnik ostvaruje. Preduzetnik zaista jeste povoljan oblik organizovanja za frilensere, posebno za one koji nemaju stalne klijente i stabilne mesečne prihode. Međutim, preduzetnik sa sobom nosi jednu veliku manu, a to je problem koji se zove test samostalnosti“, objašnjava Gordana Aritonović, poreski savetnik iz PSK Accounting agency.

Počev od marta 2020. godine počeo je da se primenjuje tzv test samostalnosti, koji podrazumeva da na osnovu devet kriterijuma budući preduzetnici testiraju svoju samostalnost u odnosu na nalogodavca (klijenta).

Naša sagovornica kaže da suština testiranja samostalnosti podrazumeva da budući preduzetnik prođe kroz ovih devet kriterijuma i po svakom kriterijumu odredi da li je samostalan u odnosu na klijenta. Ukoliko utvrdi da nije samostalan po pet ili više kriterijuma, onda preduzetnik ne može da radi za klijenta kao preduzetnik, već saradnju može nastaviti kao fizičko lice ili kroz d.o.o.

Ako preduzetnik ne prođe test samostalnosti dužan je da plati porez na drugi prihod u visini od 20 procenata, kao i pripadajuće PIO doprinose u visini od 25,5 odsto, bez ikakvih normiranih troškova.

Rizik od pada testa samostalnosti preduzetnika koji radi za stranog klijenta može koštati dodatnih 45,5 na svaki ostvareni priliv, bez obzira na to da li su uredno izmirivane obaveze.

„Od kada je test samostalnosti počeo da se primenjuje, veliki broj preduzetnika koji se bave IT delatnošću poslovanje su nastavili kroz d.o.o pravnu formu“, navodi Aritonović.