Da li se preduzetnička radnja može naslediti?

Preduzetnička radnja je jedan od najpopularnijih oblika poslovanja u Srbiji, sudeći prema podacima bonitetne kuće CompanyWall koji pokazuju da je u našoj zemlji registrovano više od 300.000 preduzetnika. Ono što je specifično za ovu vrstu preduzeća je to što njihovi vlasnici odgovaraju za poslovanje svom svojom imovinom.

Prema rečima poslovnih savetnika, veliki broj preduzetničkih radnji se otvara svake godine, ali nažalost mnogo njih ne izdrži dugo na tržištu zbog prevelikih nameta, ali i rizika poslovanja. U slučaju da preduzetnik ne želi da nastavi sa radom on može nekom od članova svoje porodice ili drugom fizičkom licu da ustupi delatnost, ali ne i samu preduzetničku radnju.

“Osnivač može privremeno da napusti vođenje preduzetničke radnje, ali da delatnost nastavi preko zaposlenog ili člana porodičnog domaćinstva na poziciji poslovođe. Tada je preduzetnik, odnosno osnivač, dužan da novom poslovođi da pismeno ovlašćenje. Ako se delatnost obavlja preko poslovođe umesto osnivača za poslovanje je odgovoran poslovođa”, objašnjava advokat Branislav Vještica.

Naš sagovornik ističe da preduzetnik ne može da proda, pokloni ili na drugi način prenese pravo na drugo fizičko lice. Ako preduzetnik premine naslednici mogu da nastave da obavljaju delatnost, ali će morati da se registruju pod sopstvenim imenom.

U skladu sa Zakonom o nasleđivanju preduzetnik može ugovorom svojim potomcima da ustupi i razdeli imovinu, s tim da ugovor mora biti zaključen u obliku potvrđene isprave koju overava notar. Prilikom potvrđivanja ugovora javni beležnik je dužan da obe strane upozori na to da ustupljena imovina ne ulazi u zaostavštinu preduzetnika i da se njome ne mogu namiriti njegovi direktni naslednici.

“Forma pravnog organizovanja „preduzetnik“ nema poseban pravni subjektivitet u odnosu na fizičko lice, što znači da lična imovina preduzetnika nije odvojena od njegove radnje. Kada preduzetnik ustupa preduzetničku radnju to znači da daje pravo na obavljanje registrovane delatnosti u formi preduzetnika registrovanog u Registru privrednih subjekata APR-a. Poslovni prostor ne ulazi u predmet ustupanja, jer ne predstavlja imovinu radnje”, kaže Vještica.

U slučaju ustupanja preduzetničke radnje doći će do promene podatka o osnivaču u Registru privrednih subjekata, odnosno o fizičkom licu koje obavlja registrovanu delatnost. Menja se poslovno ime kao posledica promene podatka o fizičkom licu, ali matični broj preduzetnika ostaje isti, samim tim i PIB.

Za razliku od situacije kada se briše preduzetnička radnja, u slučaju ustupanja ne plaćaju se određene dažbine na zalihe robe. Takođe, i dozvole koje glase na preduzetnika ostaju da važe, ukoliko postoji vozilo registrovano na preduzetnika ne mora se podnositi zahtev za izdavanje nove saobraćajne dozvole.

Ako dođe do smrti preduzetnika, članovi domaćinstva mogu nastaviti sa obavljanjem delatnosti, ali se pre toga u roku od 30 dana mora obavestiti APR. U slučaju da naslednici ne žele da preuzmiu delatnost i nastave vođenje preduzetničke radnje neophodno je da svi koji imaju pravo na imovinu preminulog vlasnika prilože svoje izjave o brisanju preduzetničke radnje.

Takođe, prema rečima našeg sagovornika, ako više naslednika želi da nastavi obavljanje delatnosti to mogu učiniti organizovanjem u privredno društvo.

“Nažalost, ako preduzetnik ima dugove a premine, u tom slučaju naslednici dobijaju imovinu nakon što se namire dužnici. U slučaju promene forme preduzetnika u pravnu formu privrednog društva, sva prava i obaveze preuzete obavljanjem privredne delatnosti preduzetnika prelaze na novoosnovano privredno društvo”, zaključuje advokat.