Firme mogu prihodovati milione bez ijednog zaposlenog radnika

Veliki broj firmi u Srbiji posluje tako što nema nijednog zaposlenog radnika. Prema analizi bonitetne kuće CompanyWall najviše firmi bez ijednog zaposlenog u 2021. godini bilo je u delatnosti organizacija na bazi učlanjenja, njih 14.454.

Takođe, nula zaposlenih zabeleženo je i u delatnostima sportskih klubova (6.983), sindikata (5.546), nespecijalizovanih trgovina na veliko (2.436), delatnosti održavanja i popravke motornih vozila (2.388), restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata (2.194), drumskog prevoza tereta (2.097), usluga priprema i posluživanja pića (1.838).

Nula zaposlenih može imati prema zakonu bilo koje društvo, ortakluk, akcionarsko društvo ili d.o.o.

Poreski savetnik Jovan Pavlović kaže da veliki broj novoosnovanih društava na početku poslovanja nema zaposlene, pa kako se firma razvija, može doći do potrebe za angažovanjem radnika ili da se nakon obavljenog posla takva firma ugasi.

“Ako otvorite društvo sa ograničenom odgovornošću, onda vi to preduzeće i vodite, ali ako se registrujete kao zaposleni vi na zaradu morate plaćati porez i kompletne doprinose. U tom slučaju plaćate oko dve trećine zarade. Razumno je ne praviti takve troškove, već pokrenuti poslovanje, pa onda zaposliti sebe i ako se posao razvija i dodatne radnike”, objašnjava Pavlović.

Takođe, dodaje naš sagovornik, ako se otvori firma u nekoj drugoj zemlji boljeg pravnog sistema, moguće je osnovati preduzeće bez zaposlenog i onda iz te firme otvoriti društvo u Srbiji, tako da nekome može i to biti razlog za ovakav potez.

“Ovaj vid organizovanja privrednih subjekata je dobar za one koji žele da odrade određene poslove u kraćem roku, pa da se vrate u svoja osnovna zanimanja. Ali uvek ima i onih kompanija koje služe za odrađivanje nekog posla koji je blizu sive zone poslovanja”, smatra naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, među velikim brojem firmi koje imaju nula zaposlenih je najveći broj onih koji zbog troškova još uvek nemaju radnike, jer su domaće firme dosta poreski opterećene.

U Srbiji su pravna lica koja posluju sa nula zaposlenih uglavnom osnovana kao društva sa ograničenom odgovornošću.

“Prema našem zakonu d.o.o. može da ima nula zaposlenih lica. Ali mora da ima direktora, odnosno zakonskog zastupnika. Zakonski zastupnik mora da prima nadoknadu za svoj rad, jer prema mišljenju ministarstva finansija ne može da radi besplatno. U Srbiji postoji puno d.o.o. firmi bez radnika koje ostvaruju i mnogo veći prihod od šest miliona dinara”, navodi Pavlović.

D.o.o. može da ima nula zaposlenih, ali u slučaju da je vlasnik jedno lice, a direktor drugo. Samo tada je moguće da se direktor zaposli na ugovor o pravima i obavezama direktora.

Takva vrsta ugovora ne podrazumeva minimalnu mesečnu osnovicu, pa je moguće staviti godišnju platu koja prema mišljenju resornog ministarstva mora biti ’adekvatna’, što nas dovodi do toga da se mogu platiti veoma niski doprinosi na takvu isplatu. Kada su vlasnik i direktor ista osoba, onda nije moguće da se primeni ovako nešto, već se mesečno moraju platiti minimalni doprinosi.