Građani i privreda plaćaju više od 1.200 parafiskalnih nameta
AnalizaInovacijePoreziPoslovanjePreduzetnikU fokusu
14.12.2021 14:03 Autor: Ljiljana Begović
Prvi korak ka uvođenju transparentnosti i efikasnosti naplaćivanja taksi, naknada i parafiskalnih nameta je uspostavljanje jedinstvenog registra koji bi rešio problem nepredvidivosti naplate velikog broja nameta i sprečio netransparentno uvođenje novih dažbina, koje se na republičkom, lokalnom i pokrajinskom nivou naplaćuju građanima i privredi.
U okviru okruglog stola “Izlaz iz parafiskalne zone” predstavljena je demo verzija prvog online registra taksi i naknada. Današnjom konferencijom obeležena je završnica projekta za reformu neporeskih prihoda, koji finansira USAID, a sprovode Partner Solutions, KPMG, NALED i Institut Mihajlo Pupin.
“Cilj ovog dvogodišnjeg projekta je registracija svih parafiskalnih dažbina u Srbiji. Fokus rada na projektu je bio na taksama, kojih ima značajno više nego naknada. Posebno treba istaći uspostavljanje unapređenog online registra kojim će biti omogućeno svim institucijama da ga samostalno ažuriraju“, rekli su predstavnici USAID-a.
Državna sekretarka u Ministarstvu finansija Slavica Savčić rekla je da je kodifikacija svih naknada u Srbiji bio ogroman izazov.
„Zakon o naknadama iz 2018. godine već je tri godine u primeni, ali ostaje da se uvedu dodatne izmene i dopune kako bi se poboljšalo njegovo sprovođenje. U narednom periodu imaćemo zadatak da se sve prođe detaljno, da bi se zakon poboljšao. Sve se u zakonu svelo na to da mora da bude dobro opredeljeno, ali i sprovodivo. Naša težnja je da privreda i građani imaju određeni benefit od Zakona i njegove primene“, navela je Savčić.
Duplo plaćanje taksi
U neporeske dažbine spadaju, pre svega, takse i naknade za korišćenje javnih dobara, ali i brojni parafiskalni nameti čija visina nije u skladu sa propisanom metodologijom (recimo, utvrđena je u procentualnom iznosu ili prema ekonomskoj snazi poreskog obveznika).
Analize su pokazale da je u preko 200 zakona i 270 podzakonskih akata propisano više od 1.200 republičkih neporeskih dažbina. Najveći deo tih dažbina čine različite takse (3/4), dok se četvrtina odnosi na naknade za korišćenje javnih dobara i ostale oblike neporeskih dažbina. Takođe, mnoge takse se naplaćuju duplo.
Direktorka korporativnih poslova KPMG-a i profesorka fakulteta FEFA, Milica Bisić rekla je da su najveći problemi sa dažbinama u Srbiji njihova neprebrojivost i netransparentnost.
„Kada smo ponovo počeli da radimo na identifikovanju svih dažbina posle usvajanja zakona o naknadama iz 2018. godine, shvatili smo da je praktično nemoguće ustanoviti sve jer se konstantno menjaju. Samo na Republičkom nivou ima 1.224 dažbina. Pored taksi i naknada, tu su i propisane cene koje se dobijaju kada se ostvaruju prihodi korišćenjem javnih sredstava”, ukazala je Bisić.
Ona je naglasila da su u toku rada prepoznali i troškove regulacije kojih je 188, i koji su u nadležnosti Ministarstva privrede, kao što je naknada za obaveznu članarinu.
“Pored naknada i taksi, i dalje postoje određeni skriveni porezi i to su pravi parafiskali. Neke od njih su normalne cene korišćenja ulsuge ili dobara. Dok neke nisu ni naknada ni taksa”, ocenila je Bisić.
Ona je istakla da su sve energetske naknade ustvari porezi.
“Naš predlog nije da se ukinu već da se te dažbine nazovu porezima. Verujemo da je transparantnost ključna dobra osobina javnih finansija. Ako postoji porez treba da se tako i zove, a ne da bude naknada za koju se čini da se naplaćuje zbog korišćenja nekog javnog dobra, ali da ustvari to uopšte nije slučaj”, objasnila je Milica Bisić.
Ona je dodala da je sistem u suštinu neprikladan, složen i netransparentan kako građanima tako i privredi.
“Nekad se neka dažbina javi kao taksa, ali može da se javi i neki drugi zakon koji utiče na same troškove poslovanja preduzeća. Takođe, u ovokvom sistemu nemoguće je pratiti sistemske prihode”, navela je Milica Bisić.
Neophodno blagovremeno ažuriranje registra
Panelisti su se složili u stavu da je preduslov za funkcionisanje sistema dažbina uspostavljanje regstra parafiskalnih nameta.
“Registar bi trebalo konstantno ažurirati, a to ne može sama nijedna institucija. Ovaj elektronski registar bi imao dva dela, jedan je portal za pretragu, a drugi deo bi bila administrativna podrška ministarstva finansija”, objasnili su učesnici.
Ključni preduslov za reformu, prema rečima Milice Bisić, je da bi se neka dažbina naplatila ona mora da se nađe u registru.
“Na taj način bi svi koji naplaćuju dažbine imali želju da se registruju. Cilj je da na lak način svako može da pristupi registru i da pogleda koje sve dažbine treba da plati da bi mogao da ima predviđene troškove poslovanja. Naredni koraci bi mogli da budu izmena metodologije za utvrđivanje visine takse”, ocenila je direktorka korporativnih poslova KPMG-a i profesorka fakulteta FEFA, Milica Bisić.
Generalni direktor kompanije Gomex Goran Kovačević istakao je da se u svom poslovanju susretao sa mnogo problema oko plaćanja taksi i naknada.
Pročitajte još:
„Sve ono što plaćamo, prvo je trebalo da utvrdimo zašto plaćamo i zašto je tolika naknada. Dešavalo se da u jednoj opštini platimo višestruko veće naknade u odnosu na drugu opštinu u kojoj smo to platili nekoliko stotina dinara. Mislimo da je dobro napraviti resgistar koji će služiti svima, a pre svega malim preduzećima koja u odnosu na velika nemaju resurse da isprate sve promene u dažbinama u toku poslovanja“, rekao je Kovačević.
Zaključak panelista u okviru okruglog stola posvećenom predstavljanju sveobuhvatnog registra dažbina je da sistem mora da bude transaprentan i mnogo određeniji.