Internet sledeće generacije učitavaće 100 sati Netflixa u sekundi

Iako je širenje 5G mreže i dalje u početnoj fazi u velikom delu sveta, već su započeta istraživanja i razvoj mreže sledeće generacije, takozvane 6G. Jedan od istraživačkih projekata je Hexa-X, koji vodi kompanija Nokia, a označen je kao evropska „vodeća inicijativa“.

Najčešće pitanje u vezi s tim je – zašto sada ozbiljno razgovarati o tome?  Odgovor bi mogao biti, zbog toga što se G tehnologija razvija godinama i što će biti potrebna oko 2030. godine i služiće čovečanstvu narednih 10 godina. Projekat Hexa-X nije jedini, jer i Samsung razvija tehnologiju nove generacije. Uostalom, projekat Hexa-X zvanično je započeo rad 1. januara tekuće godine, prenosi 6G World.

Prva faza projekta, koja je dobila podršku različitih dobavljača komunikacionih usluga, naučnih instituta i Evropske komisije, nazvana je „istraživanje i predstandardizacija 6G“. Prema rečima stručnjaka, reč je o „viziji“, za koju treba vremena da se razvije za komercijalnu upotrebu.

Lideri projekta i dalje predviđaju moguće slučajeve upotrebe 6G tehnologije, jer se tako definiše cilj razvoja. Suština nije razvoj nove tehnologije kao takve, nego njeno prilagođavanje ljudskim potrebama i rešavanju eventualnih problema.

Jedan od izvesnih zahteva biće upravljanje saobraćajem, a u 4. deceniji 21. veka to je mreža puteva kojima nečujno plove električni automobili, verovatno bez vozača. Više reči o tome nešto kasnije, a za sada podsećanje na pet generacija G.

Prva mreža, koja se smatra 1G, iako nije imala taj naziv, omogućila je razgovore bežičnim telefonima. Bila je u masovnoj upotrebi tokom osamdesetih godina prošlog veka, a prvi bežični telefonski poziv ostvaren je 1973. aparatom koji je napravila kompanija Motorola. Telefon je bio težak više od jednog kilograma.

Devedesetih godina 20. veka sa mobilnim telefonima stigla je 2G mreža, koja je osim razgovora omogućila slanje i prijem SMS poruka i fotografija slabije rezolucije. Tehnologija 3G koja je došla sa novim vekom omogućila je 50 puta brži prenos podataka nego 2G. Ova tehnologija omogućila nam je početke multimedijalnog iskustva.

Umrežavanje i razvoj multimedijalnog sadržaja, kao i ono što se još smatra modernim mobilnim internetom stiglo je krajem prve decenije 21. veka kada se pojavila 4G tehnologija, koja je od 40 do 100 puta brža od 3G. Tehnologija 5G, koja se upravo globalno širi, omogućava pretraživanje interneta bez trošenja vremena za učitavanje, dakle trenutno. Isto je i sa deljenjem sadržaja, kao i sa daljinskim upravljanjem mašinama.  

Ono što bi trebalo da bude tehnologija naredne decenije, mreža 6G, doneće nove brzine i veće mogućnosti. Prototipovi modela čipova za aparate koji podržavaju 6G tehnologiju imaju sposobnost protoka 11GB u sekundi. To će omogućiti, na primer, protok 100 sati programa Netflix u samo jednoj sekundi. Povrh toga, cilj je da 6G tehnologija bude 100 puta pouzdanija od 5G.

Pouzdanost ne sme biti upitna, jer će se svet za deceniju ili dve umnogome razlikovati od današnjeg. Mreža puteva sa vozilima kojima ne upravlja čovek za volanom, zahteva trenutnu razmenu podataka o svim vozilima u pokretu i mora biti sasvim sigurna. Trenutno će se razmenjivati i sve druge vrste podataka među ljudima i mašinama.

Prednost 6G mreže trebalo bi da bude i sistem prijema i daljeg penosa informacija, a ideja je da svaki mobilni telefon bude prijemnik i predajnik, kao i da se iskoristi postojeća infrastruktura prethodnih generacija mreža. U planu je da se 6G signal emituje mikro kratkim talasima, manjim od milimetra.