Investitori traže fleksibilnost, sindikati tvrde da ne treba menjati kriterijume uvećanja godišnjeg odmora

Savet stranih investitora (FIC) naveo je u Beloj knjizi 2021, u okviru predloga za izmene Zakona o radu, da bi trebalo uspostaviti fleksibilnije i racionalnije uslove za utvrđivanje dužine godišnjeg odmora.

Investitori kao zamerku navode da su dosadašnji kriterijumi nepraktični i administrativno opterećujući. Kao moguće rešenje ovog pitanja FIC predlaže da zakon ostavi poslodavcu da opštim aktom utvrdi kriterijume za uvećanje godišnjeg odmora, pri čemu izmenama zakona može da se predvidi da je poslodavac dužan da opštim aktom utvrdi kriterijume za uvećanje osnovice za godišnji odmor.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković za Biznis.rs kaže da sadašnje odredbe Zakona o radu utvrđuju da je minimum godišnjeg odmora 20 dana, a da se opet opštim aktom mogu povećati dani na osnovu radnog staža, uslova rada, stručne spreme, socijalnih kriterijuma. Zakon opredeljuje da poslodavac to svojim aktom sam utvrdi.

“Akte ne bi trebalo menjati, jer je i sada poslodavac taj koji utvrđuje da li će i na koji način odrediti uvećanje godišnjeg odmora. Ova preporuka FIC-a mi više govori o tome da možda postoji potreba poslodavaca da se minimum prava na godišnji odmor smanji i na taj način dodatno oteža položaj radnika u Srbiji. Zakon o radu nema potebe menjati kada je reč o kriterijumima uvećanja godišnjeg odmora”, ocenjuje Vuković.

Naš sagovornik ističe da je prvi opšti akt kolektivni ugovor, i da to znači da se sindikati i zaposleni kroz kolektivni ugovor dogovaraju pojedinačno o svakoj situaciji u svakom preduzeću ili ustanovi.

“Ako se u ovom slučaju radi o tome da je opšti akt samo volja poslodavca, bez kolektivnih ugovora, to nije dobro. U budućim pregovorima oko Zakona o radu, prema rečima premijerke Ane Brnabić, Vlada, sindikati i poslodavci bi trebalo da nađu zajednički dogovor”, navodi Duško Vuković.

Prema važećem Zakonu o radu, izričito je propisano da zaposleni u svakoj kalendarskoj godini ostvaruje pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje u trajanju od 20 radnih dana. To znači da 20 dana predstavlja zakonski minimum od kojeg poslodavac ni u kom slučaju ne može odstupiti.

Kada je reč o uvećavanju godišnjeg odmora, zakon ne propisuje maksimalno trajanje godišnjeg odmora već poslodavac, ukoliko to želi, može svojim opštim aktom propisati trajanje godišnjeg odmora u vremenskom periodu dužem od propisanog zakonom.

“Takođe, poslodavac je taj koji može utvrditi kriterijume, odnosno osnove, po kojima će se isti uvećavati. Poslodavac ima i mogućnost propisivanja maksimalnog trajanja godišnjeg odmora, ali samo definisano na taj način da je broj dana tako predviđenim maksimumom veći od zakonom utvrđenog minimuma“, objašnjava za Biznis.rs advokat Vukašin Vuković iz advokatske kancelarije Papadakis & Čabarkapa.

Naši sagovornici navode da se u kolektivnim ugovorima o radu mogu naći odredbe da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu radnog iskustva gde se za, na primer, pet godina radnog staža dodaju tri radna dana na zakonski minimum.

Takođe, odmor se može uvećati zbog uslova rada koji iziskuju rad na terenu ili rad sa strankama. Poslodavac može i na osnovu stručne spreme, za poslove za koje je neophodna visoka stručna sprema, da doda četiri radna dana, dok za poslove sa srednjom stručnom spremom radnik može dobiti dva radna dana.

Zakon propisuje da poslodavac može kolektivnim ugovorom predvideti i uvećanje godišnjeg odmora na osnovu brige o maloletnom detetu, doprinosa na radu i slično.

Treba napomenuti da i pored uvećanja, ako je poslodavac to predvideo opštim aktom, godišnji odmor ne može trajati više od 30 radnih dana u toku godine.