Kada je neophodno proveravati podatke poslovnih partnera?

U svakodnevnom radu često se dešava da firme ulaze u poslovne odnose sa drugim preduzećima ne proveravajući kakva im je istorija poslovanja, ali i trenutni status. Baš zato se dešava da dođe do problema, kako u saradnji, tako i u samom radu uspešne firme koja je ušla u poslovni odnos sa nekim od koga, na primer, ne može duže vreme da naplati potraživanja.

Ekonomista Milan Kovačević u razgovoru za Biznis.rs kaže da je provera poslovnih partnera od izuzetnog značaja.

“U situacijama kada sam ja imao uticaja na neka preduzeća obavezno sam savetovao detaljnu proveru pre potpisivanja ugovora ili pristupanja bilo kakvoj saradnji. Kod nas postoji dosta dobra mogućnost da se smanji poslovanje sa nelikvidnim partnerima, jer ima registara koji vam omogućavaju da dođete do osnovnih podataka o nekom preduzeću”, objašnjava Kovačević.

On ocenjuje da je jedini problem to što dostupne informacije često nisu aktuelne, zbog predugih rokova za dostavljanje finansijskih izveštaja.

“Kada je reč o konsolidovanim izveštajima, prođe i po skoro godinu dana, odnosno devet meseci, dok se omogući da vidite kako je firma poslovala u prethodnom periodu. Krajnje je vreme da barem akcionarska društva ili neka veća preduzeća češće objavljuju podatke. Likvidnost je najbolji pokazatelj kako preduzeće sada stoji, ali je takođe važna i perspektiva, odnosno da znate kako će firma poslovati u budućnosti i onda na osnovu izveštaja odlučiti da li uopšte ulaziti u poslovni odnos”, smatra Milan Kovačević.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da svako ko je iole oprezan proverava podatke da vidi ko su ljudi sa druge strane.

“U nekim razvijenim firmama koje dugo postoje proveravanje podataka poslovnih partnera smatra se obaveznim. Nije baš lako prevariti nekoga ko ima iskustva, jer obično preduzeća koja dugo posluju unutar firme imaju službe koje se bave upravo proverom finansijskih i administrativnih podataka. Veoma je važno videti od kada firma posluje, kakav joj je promet, da li postoje neke zabeležbe”, navodi Rajić.

Provere su, prema rečima našeg sagovornika, posebno bitne kada postoji neka vrsta ugovora po kojoj treba isporučiti robu, a sačekati novac.

Na pitanje koji su osnovni podaci koje bi početnici u biznisu trebalo da proveravaju kod budućih poslovnih partnera, Rajić kaže da postoji nekoliko ključnih informacija koje će dati širu sliku rada.

“Šta ćete prvo gledati pre svega zavisi od toga u kojoj ste privrednoj grani. Gledaju se podaci o ukupnom prometu, o godišnjem prometu, prihodi i rashodi. Proverava se koliko dugo postoji firma, ko su lica koja ovlašćena za zastupanje i predstavljanje”, objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da su osim osnovnih moguće i dodatne provere, kao što je pretraga registra Narodne banke Srbije.

“U registru NBS možete ukucati brojeve računa date firme i proveriti da li su možda u blokadi, to je prvi krug provera koja se vrše. Ako neko ima sumnju može da ide i dalje, da preko interneta nađe podatke o licima koja su vlasnici ili vode preduzeće i da vidi da li se o njima nešto negativno pisalo, ili da li se eventualno protiv njih vodi neki spor”, naglašava Dragoljub Rajić.

Provera boniteta

Kada je reč o bonitetu, naš sagovornik kaže da bonitetne ocene uglavnom gledaju strane kompanije, kao i one koje spadaju u takozvana srednja i velika preduzeća, kojima je važno da zbog prirode posla imaju izgrađen status.

“Bonitet je važan uglednim kompanijama koje imaju istoriju poslovanja, da sarađuju sa preduzećima koja posluju duži niz godina i koja mogu da zadovolje kriterijume koji se nalaze u ugovoru, kao što je poštovanje dogovorenih rokova, kvaliteta robe ili usluge, ili da ima dovoljno zaposlenih ljudi u slučaju da treba da se izvrši neka posebna usluga. Bonitet pokazuje da je kompanija funkcionalna na tržištu i da posluje stabilno”, zaključuje Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

Iz bonitetne kuće CompanyWall objašnjavaju da bonitet preduzeća podrazumeva ocenu likvidnosti i kreditne sposobnosti određene kompanije, odnosno obuhvata celokupnu ocenu koja je zasnovana na analizi završnog računa i situacije u firmi.

Takođe, bonitet preduzeća obuhvata i ocenu vrednosti nastupanja insolventnosti određene kompanije u budućnosti. To se odnosi i na ocenu ekonomskih pojava u preduzeću, unutrašnje vrednosti i slično.

Ocena boniteta često se poistovećuje sa ocenom likvidnosti i kreditne sposobnosti preduzeća. Osnovni elementi pri utvrđivanju kreditne sposobnosti su analiza stanja i kretanja prihoda i vertikalna i horizontalna struktura imovine i kapitala preduzeća. Takođe, ocena boniteta se zasniva i na oceni potencijala, u kojoj se polazi od analize završnih računa i korišćenjem prognoza se otkrivaju jake i slabe strane određene kompanije, koje su vidljive u njenim završnim računima.

“Analiza bilansa dovodi do analize boniteta preduzeća. Ona se zasniva na osnovnim finansijskim izveštajima, na bilansu stanja i bilansu uspeha, koji su istovremeno i predmet analize boniteta određenog preduzeća”, kažu iz bonitetne kuće CompanyWall.

Oni savetuju sve firme da najpre provere da li su za poslovne subjekte sa kojima žele da sarađuju objavljeni finansijski izveštaji za prethodnu godinu.

COMPANYWALL DOO BEOGRAD

MAKENZIJEVA 53, 11050 Beograd (Vračar) , Srbija

Podaci preuzeti sa

Poslovni prihodi (RSD):
159.516.000,00 (2020)

Broj zaposlenih:
40,00 (2020)

Više poslovnih informacija