Za razvoj preduzeća neophodno jasno definisanje poslovne politike

Definisanje poslovne politike preduzeća jedan je od glavnih početnih koraka u biznisu. Uz strategiju, budžet i akcioni plan, ona predstavlja jedan od osnovnih planskih dokumenata.

Kada se određuje poslovna politika preduzeća u obzir se uzimaju dva glavna faktora. Prvi je interni, koji se odnosi na razvoj biznisa, a drugi eksterni koji određuje ekspanziju preduzeća. Poslovni konsultanti često navode da se potreba za decentralizacijom pojavljuje u svim preduzećima koja se razvijaju i rastu.

Usled povećanog obima poslovanja nije realno očekivati da sve odluke o radu preduzeća dolaze od menadžmenta. Zbog toga se definiše poslovna politika kompanije u cilju decentralizacije poslovanja, a ovlašćenja se od vlasnika alociraju ka nižim nivoima odlučivanja, direktorima i rukovodiocima.

Svaka banka ili institucija koja prati poslovanje preduzeća kroz kreditiranje ili subvencije iz različitih fondova zahteva kao obaveznu dokumentaciju prilikom apliciranja dokumente ovog formata, a koji ukazuju na sistemski i planski pristup vođenju poslovanja.

Obavezan korak u procesu decentralizacije jeste definisanje poslovne politike, odnosno ovlašćenja i odgovornosti u najznačajnijim segmentima poslovanja jedne kompanije i odnosi se na opštu politiku poslovanja koja govori o filozofiji kompanije, viziji, misiji, vrednostima, opštim ciljevima.

Ona odgovara na pitanja: ”U kom smeru želimo da idemo? Šta želimo da radimo? Koje su naše osnovne vrednosti?“

Poslovni konsultant Biljana Lazarević ističe da ako celokupno poslovanje u fokusu ima prodaju i okrenuto je ka trgovini, bitno je da svi u kompaniji shvate da je prodaja način života. Isto tako, ako je u pitanju inovativnost ili štednja, onda je to poslovna klima koja se podržava.

“Prilikom definisanja poslovnih politika treba posebno voditi računa o nivoima autorizacije i kontrole decentralizovanih ovlašćenja za različite organizacione nivoe. Preduzeća se mogu suočiti sa veoma lošim efektima decentralizacije koji dalje mogu uticati na donošenje pogrešnih odluka, davati loše rezultate poslovanja i u daljim fazama rasta i razvoja predstavljati usko grlo u upravljanju organizacijom”, ocenjuje Lazarević.

Takođe, veoma važnu ulogu u poslovanju preduzeća ima i strategija, koja povezuje interno funkcionisanje preduzeća sa okruženjem. Strategija je skup odluka koje su u skladu sa dugoročnim razvojnim idejama vlasnika i najvišeg menadžmenta.

“Neretko se smatra da strategija samo odražava poslovnu politiku, međutim strategija je predmet kontinuiranih procesa procene, preispitivanja, analize i stalnog usmeravanja preduzeća. Može se uporediti sa kapetanom na palubi broda koji konstantno kroz dvogled posmatra horizont i prilagođava kurs plovidbe. On mora uvek biti spreman da okrene brod u drugom pravcu (strategija 180 stepeni), ako se na horizontu ukaže opasnost od oluje ili pirata”, objašnjava naša sagovornica.

U ekonomskom smislu, strategija se odnosi na razmatranje konkurentskih prednosti, osvajanje tržišta i klijenta, uz smanjenje pretnji i korišćenja prilika iz okruženja, a sve u cilju maksimiziranja profitnih potencijala kompanije ili realizacije usvojenih ciljeva.

Poslovni konsultanti često savetuju menadžment da imati dobru strategiju znači u praksi komunicirati jasno i nedvosmisleno sa svim zaposlenima, koji bi trebalo da razumeju svoju ulogu i značaj u procesu ostvarivanja definisanih ciljeva.

Takođe, prema rečima naše sagovornice, ako su zaposleni edukovani za poslove koje obavljaju i koji su im u skladu sa ovlašćenjima o decentralizaciji dodeljeni i raspolažu adekvatnim alatima i resursima, može se reći da se strategija poslovanja uspešno sprovodi.

“Bilo bi dobro da se strategija u osnovnim crtama publikuje na vidljivim mestima, oglasnim tablama u zajedničkim prostorijama preduzeća. Za ovaj vid komunikacije sa zaposlenima preporučuje se prikaz strategije u tako zvanom OPO formatu (one-page-only)”, zaključuje Biljana Lazarević.