Zarada radnika mora da bude na nivou plate zaposlenih na sličnim pozicijama

Kako i ko određuje cenu rada prilikom zapošljavanja preko agencije?

AnalizaMoja firmaPoslovanjePreduzetnikU fokusu

5.9.2021 08:01 Autor: Marija Jovanović 0

Kako i ko određuje cenu rada prilikom zapošljavanja preko agencije? Kako i ko određuje cenu rada prilikom zapošljavanja preko agencije?
Prema registru Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, u Srbiji je registrovano ukupno 127 agencija za zapošljavanje. Iako je Zakon o agencijskom zapošljavanju... Kako i ko određuje cenu rada prilikom zapošljavanja preko agencije?

Prema registru Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, u Srbiji je registrovano ukupno 127 agencija za zapošljavanje. Iako je Zakon o agencijskom zapošljavanju jasno definisao uslove za osnivanje agencija za privremeno zapošljavanje, a pre svega prava onih koji se zapošljavaju na ovaj način, garantujući im jednaku zaradu kao i zaposlenima koje neposredno zapošljava poslodavac, u praksi se često postavlja pitanje da li je to zaista tako.

“Ne postoje ograničenja da bilo koje fizičko ili pravno lice osnuje agenciju za privremeno zapošljavanje. Jedini uslov je da već prethodno nije imao agenciju za privremeno zapošljavanje kojoj je zabranjen rad, ali generalno ne postoje bilo kakve zabrane”, objašnjava za Biznis.rs viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja UGS “Nezavisnost” Zoran Ristić.

Ono što je rezultat takvog pristupa i problema na terenu je što već sada postoji deo zaposlenih kod određenih privrednih subjekata koji formiraju agencije za privremeno zapošljavanje i preko istih agencija angažuju ljude, ukazuje naš sagovornik.

Ugovori o radu samo na određeno ili neodređeno vreme

Kako propisuje Zakon o agencijskom zapošljavanju, zaposleni ugovor o radu zaključuje sa agencijom za privremeno zapošljavanje radi ustupanja na privremeni rad poslodavcu korisniku. Ugovor se zaključuje na određeno ili neodređeno vreme, a agencije više nemaju prava da anagažuju radnike na osnovu ugovora o delu, privremeno-povremenim poslovima ili dopunskom radu.

“Prava radnika definisana su na relaciji između njih i njihovog poslodavca, a njihov poslodavac je agencija za privremeno zapošljavanje. Dakle, potpisuje se ugovor na određeno ili neodređeno vreme između zaposlenog i agencije, i u okviru tih ugovora su definisana njihova prava”, kaže Ristić.

Kako ukazuje naš sagovornik, u okviru agencija za privremeno zapošljavanje zabranjeno je zaključivanje ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ali su ipak ostali brojni problemi prilikom radnog angažovanja lica preko studentskih i omladinskih zadruga.

“To je problem koji mora da se reši ukoliko želimo da imamo uređen sistem u kom radnici imaju pristojna prava jer svaki rad je daleko od dostojanstvenog ukoliko postoji stalni strah od otkaza. S obzirom na to da je regulisanje rada preko omladinskih i studentskih zadruga i dalje ostalo po starom principu, ugovori o privremenim i povremenim poslovima su i dalje nešto što je aktuelno mimo agencija za privremeno zapošljavanje”, navodi naš sagovornik.

Cena rada određuje se ugovorom između radnika i agencije

Kada je reč o agencijskom zapošljavanju, cena rada određuje se u ugovoru između radnika i agencije. Ona ne sme da bude manja od minimalne zarade određene na nivou Srbije i mora da bude na nivou zarada zaposlenih na sličnim pozicijama i srodnim poslovima u kompaniji.

“Ono što je definisano Zakonom o agencijskom zapošljavanju, to je da ako je radnik upućen da radi u firmi gde je zarada recimo 60.000 dinara, a u agenciji ima ugovor na 40.000, on bi svakako morao da bude plaćen 60.000 ukoliko radi na istim poslovima kao i radnik koji je direktno angažovan u kompaniji. To znači da se ugovorom između agencije i zaposlenog definiše njegova zarada, a ukoliko je ona niža u odnosu na zaradu koja postoji kod poslodavca na istim ili srodnim poslovima, onda se isplaćuje ta viša zarada koja već postoji kod poslodavca”, ističe Ristić.

Međutim, i tu se javlja problem kada kod poslodavca ne postoji uporedni radnik u kompaniji.

“U tom slučaju vrednovaće se ona cena rada koju radnik ima zaključenu sa agencijom za privremeno zapošljavanje, tako da je to problem koji imamo u praksi. Ipak, to ni u kom slučaju ne može da bude ispod minimalne zarade. Na minimalnu zaradu dodaje se topli obrok, regres, minuli rad, noćni rad, a sve u zavisnosti od uslova koji su definisani ugovorom”, zaključuje Ristić.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...