Na koje načine možete firmu iz Srbije “preseliti” u drugu zemlju? 

Iako smo u jednom od najgorih perioda za svetsku i regionalnu ekonomiju, privrednici nalaze razne načine da svoj biznis očuvaju. Jedan od njih je i preseljenje firme u drugu zemlju.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da postoje različite procedure otvaranja preduzeća, u zavisnosti od zemlje.

“Ako hoćete da preselite preduzeće to nije moguće uraditi bukvalno, jer je firma kao entitet zasebna u svakoj državi. Gde god da biste je registrovali ona bi bila posebno preduzeće, osim u slučaju da postoje neki specijalni ugovori između država koji to omogućavaju. Tada je uglavnom reč o sistemu jedne firme i takozvanih “ćerki firmi”. To postoji u zemljama EU, ali pošto mi nismo u Evropskoj uniji svako osnovano preduzeće u Srbiji koje se prebaci u neku drugu zemlju biće zasebna firma. Može da ima isto ime, iste osnivače, ali generalno to je uvek posebna firma”, objašnjava Rajić u razgovoru za Biznis.rs.

Da bi osnovali preduzeće u nekoj drugoj zemlji morate dobro da se informišete o tamošnjem zakonodavstvu, zakonima o privrednim društvima ili kakav je company law te zemlje, kao i o uslovima pod kojima možete osnovati firmu u određenoj zemlji, jer se kriterijumi razlikuju od države do države.

Ako, na primer, hoćete da osnujete firmu u Nemačkoj, tamo morate imati najmanje jednu zaposlenu osobu koja je građanin Nemačke ili ima tzv. dužu boravišnu radnu dozvolu da može da bude prisutna na toj teritoriji. Takođe, ta osoba mora da bude zaposlena ili vezana za tu firmu, jer u Nemačkoj ne postoji mogućnost da imate firmu bez ijednog zaposlenog.

“U nekim drugim državama pravila su naravno različita. Negde možete imati firmu bez ijednog zaposlenog, sve zavisi šta propisuju zakoni. Ali u većini zemalja potrebno je da imate osnivački akt ili statut kompanije, da imate osnivački list, otvoren bankovni račun. Takođe, morate ostaviti lične podtake osobe na koju će firma biti osnovana. To važi za većinu zemalja u Evropi, a slično je i za otvaranje firme u Sjedinjenim Američkim Državama”, kaže Dragoljub Rajić.

On dodaje da u SAD i stranac može da osnuje firmu, ali mora da ima sve podatke iz pasoša, kao i da prođe sve sigurnosne provere, odnosno da firma ne služi za pranje novca, terorizam ili nešto slično.

“Oni imaju još neke dodatne sigurnosne provere nakon terorističkog napada 11. septembra 2001. godine. To je malo pooštreno, ali što se tiče dokumentacije osnivanje kompanije nije komplikovano”, navodi Rajić.

Na pitanje da li iz Srbije može da se osnuje firma u SAD, naš sagovornik kaže da je moguće ukoliko postoji osoba koje ima američko državljanstvo i koja će garantovati za vas.

Kada je reč o zemljama u regionu i Evropi, pravila se razlikuju.

U Srbiji, na primer, ako stranac hoće da osnuje firmu mora da bude lično prisutan, što je dosta otežavajuća okolnost pri registraciji firme.

“U većini zemalja EU to pravilo da morate biti lično prisutni ne postoji, ali morate da overite izjavu kod notara i onda je dostavite, ako ste zvanični osnivač firme”, ističe Dragoljub Rajić.

Kada je reč o poslovanju u zemljama regiona treba imati na umu i da za neke delatnosti postoje posebni uslovi.

„Generalno nema nekih specifičnosti, ali se posebni uslovi mogu utvrđivati ukoliko će društvo obavljati neku specifičnu delatnost za koju je potrebna saglasnost nekog od nadležnih tela Republike Hrvatske, npr. posredovanje pri zapošljavanju, bilo koja delatnost koja uključuje rukovanje opasnim sredstvima, koje su u vezi sa zdravstvom, uz zdravstvo i slično. Takođe, ono što je bitno naglasiti, jeste da društvo ne može imati reč ‘Hrvatska’ u svom nazivu ukoliko pre toga ne dobije saglasnost nadležnog ministarstva“ zaključuje naš sagovornik.