Ne može se menjati privreda, ako poreznici rade po starom

Kada je prošle godine počela pandemija i kada je u Srbiji proglašeno vanredno stanje, veliki broj preduzetnika prihvatio je prvi paket pomoći države uzimajući minimalce uz odlaganje poreza i doprinosa. Ovog meseca na naplatu je došla prva rata, a privrednici su u još težoj situaciji nego početkom 2020. godine.

„Niko nije računao na to da će kriza i epidemiološke mere trajati toliko dugo, tako da postoji puno firmi koje ne rade uopšte ili ne rade punim kapacitetom mesecima, pa zbog toga imaju kako nagomilane dugove, tako i rate koje dolaze na naplatu svakog 10. u mesecu“ kaže predstavnica udruženja „Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije“, Milena Amon.

Novi treći paket mera neće ništa rešiti, jer su mnogi privrednici već prestali sa radom. Milena Amon kaže da je rešenje za koje se udruženje „Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije“ zalagalo pre svega otpis dugova, ali i poreska reforma.

“Domaći privrednici i preduzetnici preopterećeni su nametima, zbog čega male zarade trpe prevelika opterećenja porezima i doprinosima od čak 60 odsto, imamo najskuplje gorivo u regionu, a na računima za struju imamo najmanje struje sa uračunatim porezom na porez, odnosno PDV na akcizu“, navodi Milena Amon za Biznis.rs.

Gorući problem srpskih privrednika je to što neke delatnosti koje su merama ograničenja onemogućene da rade, nisu dobile adekvatnu pomoć.

Amon objašnjava da je najveći problem preduzetnika neuređen sistem koji preopterećuje domaće privrednike, koji nisu dobili kompenzaciju od strane države koja bi im pomogla da ostanu likvidni, sačuvaju radna mesta  i nastave sa radom kad prođe kriza sa pandemijom.

Sa stavovima udruženja „Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije“ slaže se i izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika, Tanja Jakobi.

„Poreska reforma je kontinuiran proces čiji je cilj da omogući s jedne strane proširenje poreske baze, a sa druge strane ravnomerno opterećenje poreskih obveznika kako između različitih grupa poreskih obveznika versus njihovih prava tako i s obzirom na njihovu moć da takav poreski teret podnose“, kaže Jakobi.

Takođe, porezi imaju funkciju da podstiču neku delatnost kroz oslobađanje od poreza (npr.prvo zaposlenje, osnivanje startapa) ili da doprinose smanjenju nejednakosti na primer uvođenjem progresivnog  oporezivanja.

„S druge strane, teško je očekivati da jedna zemlja koja ima ovakve potrebe za finansiranjem javnih rashoda uvede nekakvo značajno smanjenje poreza za bilo koju veću grupu poreskih obveznika. To , međutim, ne znači da ne može biti promena u oporezivanju minimalnih zarada ili nekih grupa poreskih obveznika, sve dok to ne remeti ravnotežu“, objašnjava Jakobi.

Po njenom mišljenju, reforma može da se fokusira na dve teme između ostalog i efikasnijim oporezivanjem frilensera koji do sada najčešće nisu plaćali poreze i doprinose i pravednijom raspodelom poreskog tereta, dakle takvom gde će preduzetnici imati opterećenje koje je u saglasnosti sa njihovom mogućnošću plaćanja takvog poreskog tereta.

Reforma poreskog sistema bi trebalo da ide u pravcu promena u oporezivanju minimalnih zarada i progresivnog oporezivanja zarada. Kod olakšica, odnosno smanjenja poreskog tereta važno je voditi računa o tome šta su reperkusije.

„Na primer, smanjenjem stope osiguranja za slučaj nezaposlenosti došli smo do toga da premali broj ljudi može da dobije ovu nadoknadu i da je ona izuzetno mala. U teškim situacijama kao što je ova u kojima veliki broj ljudi gubi posao, ispostavlja se da je smanjivanje ove stope, bilo pogubno po prava radnika. Na kraju treba reći da način na koji se vodi poreska politika govori o vrednosnim stavovima Vlade. Kao što smo videli, ona nije bila naročito naklonjena radnicima“, zaključuje Tanja Jakobi.