Novoosnovani paušalci plaćaju veće poreze zbog promena u određivanju osnovice

Odgovarajući na pitanja preduzetnika-paušalaca da li će limit za paušalno oporezivanje od šest miliona dinara biti povećan, ministar finansija Siniša Mali rekao je da se za sada ne razmatra mogućnost povećanja ovog iznosa.

Prema rečima poreskih savetnika, menjanje limita je procena države koja će se možda u nekom trenutku i promeniti, ali za sada paušalci koji probiju limit od šest miliona automatski počinju da vode knjige.

Poreski savetnik Aleksandar Vasić smatra da bi limit trebalo povećati i izjednačiti sa limitom za ulazak u PDV.

“Cilj paušalnog oporezivanja pre svega treba da bude smanjenje administrativnog opterećenja i za obveznike i za državu. U tom smislu bi moglo da se razmišlja i o ukidanju ograničenja za ostvarivanje prava za određene delatnosti, odnosno da se svima koji imaju promet do određenog iznosa omogući pravo na paušalno oporezivanje”, objašnjava Vasić.

On naglašava da je sadašnji sistem određivanja osnovice na koju se plaćaju poreske obaveze veoma nepravedan.

“Posle izmena kriterijuma i načina utvrđivanja osnovice, došli smo u situaciju da novoosnovani obveznici imaju znatno veće poresko opterećenje u odnosu na obveznike iz iste delatnosti koji su osnovani ranije, zbog ograničenja da se poreska osnovica ne može povećati za više od 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Sa druge strane, nepravedan je i sistem u kome se iste mesečne poreske obaveze plaćaju bez obzira na promet, odnosno da li neko ostvari 100 ili 500.000 dinara mesečno”, ocenjuje Aleksandar Vasić.

Uredba koja je doneta 2020. godine značajno je promenila dotadašnji način utvrđivanja osnovice za paušalni porez i doprinose.

Poreska savetnica Gordana Aritonović kaže da je bitno istaći da je nov način oporezivanja paušalaca generalno povećao paušalni porez i doprinose, te se pojedinim paušalcima više isplati da pređu u dvojno knjigovodstvo i da plaćaju porez na stvarno ostvareni prihod.

Prema rečima poreskih savetnika, poresko opterećenje zavisi od šifre delatnosti i visine prihoda koje preduzetnik ostvaruje. Pitanje paušalnog oporezivanja uređeno je Zakonom o porezu na dohodak građana.

“Jedan od najvažnijih uslova je da se paušalno oporezivanje može odobriti preduzetnicima koji imaju ukupan promet u kalendarskoj godini manji od šest miliona dinara. Paušalno oporezivanje se ne može odobriti preduzetniku koji, na primer, obavlja delatnost trgovine ili preduzetniku koji je obveznik PDV-a”, objašnjava poreski savetnik Aleksandar Vasić.

Preduzetnik može biti registrovani obveznik PDV po dva osnova: po svom opredeljenju, bez obzira na ostvaren promet ili po sili zakona, ukoliko mu je promet veći od osam miliona dinara. Bez obzira na to po kom osnovu se registruje kao obveznik PDV, momentom registrovanja za PDV prestaju uslovi za paušalno oporezivanje.

“Za preduzetnike je najvažnije da razumeju razliku u tumačenju pojma ‘prometa’ za potrebe paušalnog oporezivanja i ulaska u PDV.  Pri tumačenju pojma ‘promet’ treba imati u vidu, da se ne radi o prometu preko poslovnog računa već o prihodima od obavljanja delatnosti. U promete poslovnih računa ulaze i, na primer, primljeni krediti, ali se oni ne uračunavaju u ukupan promet za ostvarivanje prava na paušalno oporezivanje. Promet u pogledu prava na paušalno oporezivanje je ostvaren prihod od vršenja delatnosti, bez obzira na to kome je izvršena i koja je vrsta prihoda”, naglašava Vasić.

Za potrebe opredeljivanja momenta ulaska u PDV „prometom“ se smatra promet dobara, kao što su sopstveni proizvodi ili usluge, ukoliko su ovi prometi u skladu sa Zakonom o PDV oporezivi ili oslobođeni plaćanja PDV, ali na primer ne ulazi promet za koji se smatra da je izvršen u inostranstvu, po pravilima iz Zakona o PDV-u.

Naš sagovornik ističe da je važno napraviti jasnu razliku da se periodi za koje su utvrđeni limiti razlikuju. Za potrebe paušalnog oporezivanja se posmatra kalendarska godina, a za potrebe PDV period od prethodnih 12 meseci.

Poreski obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od osam miliona dinara, dužan je da se evidentira za obavezu plaćanja PDV.

Primera radi, ako je preduzetnik paušalac dana 18. januara 2022. godine ostvario ukupan promet u prethodnih 12 meseci u iznosu od 8.000.001 dinar (što znači u periodu od 19. januara 2021. godine zaključno sa 18. januarom 2022. godine), počev od 19. januara 2022. godine preduzetnik postaje obveznik PDV-a (ima sva prava i obaveze propisane Zakonom – da podnese evidencionu prijavu, da iskaže PDV u računima, da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza i dr.).

Iz Ministarstva finansija za Biznis.rs napominju da ako preduzetnik paušalac postane obveznik PDV-a iz razloga što je ostvario ukupan promet u prethodnih 12 meseci u iznosu većem od osam miliona dinara ili iz razloga što je samostalno odlučio da postane obveznik PDV-a, tom licu prestaje pravo na paušalno oporezivanje, što znači da ima obavezu vođenja poslovnih knjiga, a porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na oporezivu dobit (stvarni prihod).