Održivost najveći problem socijalnih preduzeća u Srbiji

Početkom februara usvojen je Zakon o socijalnom preduzetništvu, čime je kreiran pravni okvir koji omogućava da oko 500 socijalnih preduzeća u Srbiji dobije podršku, bez obzira na to da li su registrovani kao preduzetnici, privredno društvo, fondacija, udruženje građana ili zadruga.

U okviru Sektora preduzetništva Privredne komore Srbije (PKS) formirana je i sekcija za socijalno preduzetništvo koja ima za cilj jačanje podrške razvoju socijalnih preduzeća i stvaranje novih.

Direktorka Sektora preduzetništva PKS Branislava Simanić kaže da je osnovni cilj da se u Srbiji poveća broj socijalnih preduzeća.

“Pristup koji je zastupljen odnosi se na to da zakon predviđa status, a ne novu pravnu formu za socijalna preduzeća. Povećanje broja socijalnih preduzeća biće jedan od prioriteta rada sekcije. Takođe, akcenat u radu sekcije biće stavljen na održivost, inovativnost i tržišnu orijentaciju socijalnih preduzeća”, navodi Simanić.

Ona dodaje da kada je reč o problemima sa kojima se u poslovanju suočavaju socijalna preduzeća, održivost je jedan od glavnih.

Osnivač Knitomania koncepta koji se bavi socijalnim preduzetništvom, Miloš Todorović, za Biznis.rs kaže da je svako usmeravanje i određivanje kroz zakone korisno za ljude koji kroz svoje poslovanje pokreću socijalno preduzetništvo.

„Smatram da je taj zakon neophodan i dobar, ali da moraju u praksi da se dobro sagledaju svi primeri određivanja modela socijalnog preduzetništva iz sveta, i kako da dati model funkcioniše u našoj poslovnoj kulturi“, ističe Todorović.

Iz PKS objašnjavaju da zakon predstavlja jedno od najnaprednijih rešenja za oblast socijalnog preduzetništva u Evropi i po prvi put se u Srbiji postavlja pravni okvir za sektor u kojem posluje oko 500 preduzeća.

“Na ovaj način Srbija prati trendove u Evropskoj uniji, koja je krajem 2021. godine usvojila akcioni plan za socijalnu ekonomiju”, navodi Branislava Simanić.

Glavna odlika solidarnih privrednih subjekata je da se osnivaju kao rezultat privatne inicijative, sa ciljem da ponude održiva rešenja za razvoj zajednica, kroz socijalne inovacije, inovativne proizvode u oblasti zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije, socijalnog uključivanja i u drugim oblastima u domenu održivog razvoja.

Subjekt socijalnog preduzeća za vreme svog trajanja slobodno može da raspolaže stečenom imovinom.

Raspodela imovine

Ukoliko dođe do prestanka obavljanja delatnosti preostala imovina subjekta se može raspodeliti na druge subjekte socijalnog preduzetništva.

“Ako se dogodi da preduzeće prestane sa radom, tada se imovina može preneti na bilo kog subjekta socijalnog preduzetništva. Postoji izuzetak samo za zadrugu, budući da je njihov položaj uređen drugim zakonom”, navode iz PKS.

U slučaju da sa radom prestaje civilni sektor imovinu je moguće preneti samo na drugi subjekt civilnog sektora.

Kada je reč o raspodeli dobiti u slučaju socijalnih preduzeća propisana je obaveza da minimum 50 procenata ostvarene dobiti reinvestira u interne programe koji pružaju podršku osetljivim grupama ili u troškove u vezi sa radnim angažovanjem radno sposobnih pripadnika društveno osetljivih grupa.

Svi podaci o statusu preduzeća, trošenju i dobijanju sredstava od vlasti i donatora, biće javno dostupni preko portala Agencije za privredne registre (APR), uvidom u elektronske izveštaje o poslovanju koji će se evidentirati u registrima koje vodi ta agencija.

Resorno ministarstvo će voditi listu solidarnih preduzeća koja su zloupotrebila svoj status, a koja će se formirati na inicijativu samih subjekata solidarnog preduzetništva koji imaju najbolji uvid u poslovanje u ovoj oblasti. Odluku o stavljanju na tu listu i skidanju sa nje donosiće telo vlade u koje će ravnomerno biti uključeni predstavnici institucija i nevladinog sektora.