Otkrivena zamena za jednokratnu plastiku

Naučnici sa Univerziteta u Kembridžu otkrili su biljni protein koji ima iste osobine kao plastika, ali može da se razlaže prirodnim putem. Reč je o nusproizvodu poljoprivrede, što znači da nakon upotrebe može da bude bezbedno vraćen u zemljište.

Pronalazak je došao nakon više od 10 godina istraživanja načina na koji priroda stvara materijale iz proteina. Dobijeni protein ima slične osobine, fleksibilnost i snagu kao konvencionalna jednokratna plastika. Dobra vest je da, za razliku od biopolimera, ovaj protein ne traži hemijsko povezivanje, proces koji često emituje zagađujuće materije u atmosferu. Kako su istraživači sa Univerziteta u Kembridžu istakli, jedna od najvažnijih vesti je da ovaj protein mogu da proizvode u velikim količinama i da on može da zameni plastiku u određenim oblastima.

Koosnivač udruženja Plastična planeta Sian Saterlend (Sian Sutherland) istakla je da je ovo veliki pomak i opomena za sve koji podržavaju status kvo i promovišu recikliranje kao odgovor na krizu plastike.

„Sve je više sličnih istraživanja i otkrića poslednjih godina, ali još nijedno nije napravilo revoluciju u tom smislu da možemo da kažemo zbogom jednokratnoj plastici. Mnogo je faktora u igri, od čisto političkih, ekonomskih, socioloških, pa do naučnih i tehnoloških. Kada se sve te kockice poklope, zamena za plastiku će zaživeti i na globalnom nivou, umesto samo u lokalnim inicijativama“, ocenjuje urednica portala Centra za promociju cirkularne ekonomije, Marija Dedić.

Uprkos postojanju genijalnih otkrića i dostignuća civilizacija i dalje proizvodimo neverovatne količine smeća, pre svega plastike, čak i u razvijenim zemljama. Ukratko rečeno, ovo je slučaj jer iza plastike stoji naftna industrija, a kako kaže Dedić, znamo koliko je taj lobi jak.

„Ako ćemo da posmatramo malo kompleksnije, deo odgovora leži u inertnosti sistema koji je navikao na plastiku. Nama kao pojedincima je teško da promenimo navike, a kamoli glomaznom sistemu. Da bi se sistem preokrenuo, potrebno je da što više ključnih igrača uvidi svoj interes u tome. Ta promena se dešava sporije nego što bismo želeli, ali pomaka ima. Sve je više proizvođača ambalaže, hrane, velikih trgovinskih lanaca, koji su se obavezali da će izbaciti plastiku za jednokratnu upotrebu, pa traže alternative, sarađuju sa naučnicima, investiraju u nove tehnologije. Takođe, mnoge države zabranjuju plastiku za jednokratnu upotrebu“, navodi naša sagovornica.

Primena ekoloških otkrića

Dedić smatra da je, kako bismo videli postojeća naučna rešenja u praksi, ključ u zajedničkom radu države koja propisima treba da destimuliše upotrebu jednokratne plastike, kompanija koje će da investiraju u nova rešenja i građana koji će vršiti pritisak na kompanije da pokažu društvenu i moralnu odgovornost za plastični otpad koji trenutno proizvode u ogromnim količinama.

„Naravno da plastika ne treba da bude potpuno eliminisana iz naših života, ali koristiti trajnu plastiku za proizvode koje ćemo baciti posle tri minuta je besmisleno. Ima tu mnogo izazova, poput onih kako naći zamenu za jednokratnu plastiku koja će se koristiti u prehrambenoj industriji, a istovremeno biti bezbedna za namirnice. Ali, što više novca bude ulagano u istraživanja i opremu, pre ćemo imati kvalitetna rešenja. Imamo sjajne inovatore u Srbiji – tim Soma je napravio biosporin, biorazgradivi materijal od poljoprivrednog otpada i pečuraka. Ova zamena za stiropor proglašena je najboljom tehnološkom inovacijom u Srbiji prošle godine“, podseća Dedić.

Hoćemo li doći u doba kada će sve zamene, ekološka rešenja i sve sjajne ideje postati deo naše svakodnevnice, ona kaže da je teško je predvideti.

„Čovečanstvo je definitivno na prekretnici. Jedno je ipak sigurno – ako ne shvatimo koliko su resursi ograničeni, da smo iscrpeli planetu do krajnjih granica, da smo zagadili i zemlju i vodu i vazduh, onda nam život na ovoj planeti neće biti nimalo prijatan. Zdrava pijaća voda je u mnogim delovima naše planete luksuz, zagađen vazduh je, nažalost, svakodnevica i u Srbiji, posledice klimatskih promena su sve vidljivije. A biće samo gore, ako nešto ne preduzmemo. To nije katastrofičan scenario, to je realna opcija. Da li će biti i jedina, od nas zavisi“, zaključuje naša sagovornica.