Otkupna cena mleka u padu, država najavljuje rast premije

Državu bi podizanje premije za mleko za jedan dinar po litru koštalo 8,5 miliona evra, rekao je u četvrtak u Blacu predsednik Srbije, i najavio da će premija ipak biti podignuta i to za tri dinara po litru, za šta će biti izdvojeno 25 miliona evra. On je rekao da je u dilemi da li da se podigne premija za mleko ili štiti domaće tržište prelevmanima (zaštitna taksa kojom se nadoknađuje razlika između niže cene uvezene robe i više cene domaćeg proizvoda), i dodao da bi uvođenjem prelevmana odmah stigle žalbe predstavnika EU.

Predsednik je istakao da će pored toga biti uvedene i neke zaštitne mere za domaće tržište, kako bi se štitilo od uvoza mleka.

Ova najava svakako je dala nadu farmerima koji već neko vreme ističu da je otkupna cena mleka sve manja, dok cena gotovih proizvoda raste, i tvrde da ih ovakva situacija praktično dovodi „do ruba egzistencije“.

Prema poslednjim podacima Evropske kancelarije za statistiku (Eurostat), Srbija je na 14. mestu po proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda. Najveći proizvođač je Francuska, a gotovo duplo manju proizvodnju ima Italija, dok je nešto ispod njih Turska.

Podaci Eurostata takođe pokazuju i da je u našoj zemlji proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda rasla od 2016. godine, iako Sanja Bugarski iz Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine smatra da to nije moguće. Naša sagovornica ističe da je, generalno, najveći izvoznik svih poljoprivrednih proizvoda u Evropi Holandija, kojoj su na prvom mestu mleko i mlečni proizvodi.

Ona tvrdi da je u našoj zemlji ova oblast potpuno neuređena i dodaje da je cena mleka sada niža i u odnosu na 2018. godinu, dok je 2016. godine otkupna cena bila oko 42 dinara.

„Uporedite šta je sve koštalo i vredelo te godine 42 dinara, a šta vredi toliko 2021. godine kada je prosečna cena mleka 30 dinara. Takođe, postoji i drugi negativni trend kada je reč o mleku koje se otkupljuje od proizvođača, a to je veliki uvoz u Srbiju. Nama EU ’gura’ gotove proizvode, ali se tu ne radi samo o njima. Ako je litar mleka koji oni uvezu kod nas jeftiniji od litra koji otkupljuju od nas, onda je to nešto što je subvencionisano velikim novcem da bi se izvozilo iz EU. Postoji i velika pomama gde fondovi, razne kompanije, uključujući i prerađivače, uvoze jeftino mleko u prahu iz EU, i od tog mleka u prahu plasiraju proizvode“, napominje naša sagovornica.

Treća anomalija je, kako tvrdi, to što mnogi u to mleko u prahu ubacuju još nešto i ono, smatra Bugarski, suštinski uopšte nije mleko, a ima ga na našem tržištu.

Komentarišući podatke Eurostata da je ove godine proizvedeno više mleka nego u poslednjih nekoliko godina, naša sagovornica smatra da to jednostavno nije moguće.

„Sve kompanije zatvaraju svoju proizvodnju i sveli su je na minimum minimuma, dok je malima još gore. Trenutna prosečna otkupna cena mleka u Srbiji je 30 dinara. Meni, recimo, kao proizvođaču koji radi sve po EU standardima i ima sve što treba, tek ponekad se desi da prodam mleko za 35 ili još ređe za 36 dinara, a manje proizvođače izrabljuju za mnogo manje, tako da je prosečna cena mleka 30 dinara“, ističe ona.

Kako je dodala, proizvođači mleka su do sada kontinuirano ukazivali i pokušavali da reše ovu situaciju, ali se došlo do tačke kada su ljudi odustali, više ne pokušavaju ni da se izbore, već su se ‘predali’, a ako nemaju snage da se izbore za sebe i za svoje porodice, onda je, kako smatra naša sagovornica, situacija veoma neizvesna.

„Bez ozbiljne rešenosti države da reši ove ogromne probleme, nema ničega. Dokle god nemate mlekare koje su u vlasništvu farmera, nećete ni imati proizvodnju“, naglasila je Bugarski.

Kako je rekla, proizvođači mleka trebalo bi u avgustu da imaju sastanak u kabinetu premijerke Ane Brnabić sa prerađivačima i trgovinskim lancima, ali smatra da uprkos tome nemaju nikakav uticaj na cenu svog proizvoda.