Jedini muzički sindikat istovremeno i član Unije poslodavaca Srbije

Muzičke licence i nerešen status muzičarima godinama zadaju glavobolje

BiznisBolji posaoKulturaLifestylePoslovanjePreduzetnik

10.8.2021 19:01 Autor: Julijana Vincan 0

Muzičke licence i nerešen status muzičarima godinama zadaju glavobolje Muzičke licence i nerešen status muzičarima godinama zadaju glavobolje
Mnogim muzičarima, a ni ugostiteljima, nije najjasnija situacija po pitanju čuvenih „muzičkih licenci“ koje izdaju dva udruženja, i to po različitim cenama – Savez... Muzičke licence i nerešen status muzičarima godinama zadaju glavobolje

Mnogim muzičarima, a ni ugostiteljima, nije najjasnija situacija po pitanju čuvenih „muzičkih licenci“ koje izdaju dva udruženja, i to po različitim cenama – Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije (SEMUS) za 12.000 dinara godišnje (osim tekuće godine, kada je ta brojka prepolovljena usled korona krize) i Udruženje muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije za 5.000 dinara godišnje.

S jedne strane, u udruženju SEMUS, koje je istovremeno i član Unije poslodavaca Srbije i Samostalni sindikat estradnih umetnika i izvođača Srbije, tvrde da je sve po zakonu, dok sa druge strane deo muzičara smatra da je postojanje samo jednog sindikata, koji nije isključivo sindikat koji se bori za prava muzičara, u najmanju ruku pogubno. Ova oblast trenutno je regulisana „Posebnim kolektivnim ugovorom za radno angažovanje estradno-muzičkih umetnika i izvođača u ugostiteljstvu“, koji je zaključen 14. januara na period od tri godine, a na snazi je od 13. februara.

„Na osnovu Zakona o radu, Ugovor su potpisali reprezentativno udruženje u ugostiteljsko-turističkoj delatnosti, Unija poslodavaca Srbije (UPS), i reprezentativni sindikat – Samostalni sindikat estradnih umetnika i izvođača Srbije. Ovim Ugovorom utvrđuju se prava i obaveze iz rada i po osnovu rada, odnosno radnog angažovanja izvođača (lica koja obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture – izvođenje narodne, zabavne, džez, pop i rok muzike, folklornih i drugih igračkih programa, odnosno ostalih muzičkih, govornih i scenskih izvođenja kulturnih programa, kao i poslova stručnjaka i saradnika u estradno-muzičkoj delatnosti) i poslodavaca“, objašnjava za Biznis.rs predsednik SEMUS-a i Sindikata, Dragiša Golubović.

Kako smatra muzičar i pokretač inicijative za osnivanje novog sindikata muzičkih radnika, Vukašin Brajić, taj Ugovor je u stvari problem pošto, kako kaže, neko treba da postavi standard ko je muzičar, a SEMUS je i udruženje i sindikat koji je zadužen za izdavanje te licence.

„Udruženje izdaje licence, a sindikat ugovara uslove. Ne postoji drugi sindikat koji bi ugovorio uslove i koji bi razgovarao o uslovima Posebnog kolektivnog ugovora, to je problem. A onda dolazimo do toga da sindikat donosi uslove i ima udruženje koje je u stvari isto, i registrovani su i u Ministarstvu rada i u Ministarstvu kulture“, ističe naš sagovornik.

DJ na festivalu
Foto: EXIT

Brajić kaže da Ministarstvo kulture priznaje Udruženje komisijom od oko sedam članova i određuje njegovu reprezentativnost, a Ministarstvo rada osniva Sindikat koji se bavi pravno-socijalnim pitanjima muzičara.

„Sindikat bi trebalo da odlučuje o minimalnoj ceni rada za muzičare, da se bori za njihov status u društvu, za njihova prava koja su zagarantovana Ustavom. Problem je nepostojanje drugog sindikata i političko ponašanje prvog – jednog jedinog, jer mi imamo dve reprezentativne licence, ali s obzirom na to da iza jednog udruženja stoji sindikat, jednostavno, neinformisanost ili želja da se ’ne talasa’ mnogo kod većine vlasnika lokala dovode do toga da žele SEMUS licencu, koja je skuplja„, ističe sagovornik našeg portala.

Vlada Srbije donela je Odluku kojom se Ugovor primenjuje i na poslodavce koji nisu članovi Unije poslodavaca Srbije i koji nisu učestvovali u njegovom zaključivanju. „Odluka o proširenom dejstvu“ je na snazi i primenjuje se od 17. aprila i njome se, kako kaže Golubović, propisuje obavezna primena za sve izvođače (domaće i strane) i poslodavce na teritoriji Republike Srbije.

„Izvođač samostalni umetnik i samostalni izvođač su lica koja se ovim poslom bave profesionalno i samostalno u vidu zanimanja i nisu obavezno socijalno osigurani po drugom osnovu, kao i izvođač – lice koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture kao dodatnu – dopunsku delatnost, odnosno koje je socijalno osigurano po drugom osnovu, može biti radno angažovano u estradno-muzičkom programu kod poslodavca i ostvarivati prava utvrđena Ugovorom, pod uslovom da ima uverenje – potvrdu iz Ugovora, izdato od nadležnih organizacija za tekuću godinu“, navodi predsednik SEMUS-a i Sindikata.

Poslovni prihodi (EUR):
129.446,70 (2019)
Broj zaposlenih:
1 (2019)

Golubović dodaje da je izvođač dužan da uverenje – potvrdu (kopiju) dostavi poslodavcu/posredniku (agenciji) prilikom zaključenja Ugovora o izvođačkom radu (delu) u koji se upisuje broj uverenja/potvrde i ista se prilaže uz Ugovor o izvođačkom radu (delu).

„Izvođač je dužan da uverenje/potvrdu (kopiju) i Ugovor o izvođačkom radu (delu) stavi na uvid inspekcijskim službama i ovlašćenom predstavniku (kontroloru) Sindikata koji je potpisnik Ugovora. Poslodavac je dužan da Sindikatu obezbedi pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti, a posebno vezanih za primenu odredbi Ugovora. Poslodavac i izvođač uređuju međusobna prava i obaveze Ugovorom o izvođačkom radu (delu), koji zaključuju sami ili preko posrednika“, objašnjava Golubović.

Prava muzičara i kriterijumi za dobijanje licenci

Kako ističe Vukašin Brajić, suština je da sam Poseban kolektivni ugovor nije zakon i nema istu težinu, već predstavlja overeni dogovor između UPS i Sindikata muzičkih radnika.

„Po tom Ugovoru, mi kao muzičari/članovi tog sindikata pristali smo da radimo za minimalnu cenu rada koja je oko 1.300 dinara, koja nama za 26 radnih dana donosi minimalnu zaradu od jednog minimalca, na koje su plaćeni porezi, doprinosi i sve što treba. Suština je da mi treba da radimo 26 dana za tu minimalnu zaradu da bismo imali prava na porez i doprinos. To malo što se radi, tri ili četiri puta mesečno, što negde deklariše profesionalnog muzičara, i od čega treba muzičar da se izdržava, da nema drugi izvor prihoda, to bi trebalo da je minimalac. Koliko puta muzičar treba da svira da bi dobio veći novac od minimalca? Da svira 100 puta mesečno“, upitao je muzičar i pokretač inicijative za osnivanje novog sindikata muzičkih radnika.

Dakle, kako ističe, problem je nepostojanje konkurencije, odnosno postojanje samo jednog sindikata.

„Trenutno ta licenca košta 12.000 godišnje (isključivo za tekuću godinu, bez obzira na to u kom momentu se uzima), i oni mogu da traže i 18.000 i više ako požele, zato što će vlasnik lokala da kaže – ja tražim tu licencu i ti to moraš da imaš. I ti si praktično uslovljen da imaš tu licencu i budeš član tog udruženja. To je apsurdno – primoravanje na udruživanje. Ima tu dosta pravne borbe i pokrenuo sam neke stvari jer muzičari imaju prava, koja samo nisu primenjena. To je ono što muzičari ne razumeju. Nismo mi utajili porez, kao što mnogi misle – da mi ne plaćamo porez. Mi smo krajnji primaoci novca – taj novac koji dođe kod nas treba da bude oporezovan kod osobe koja je nama taj novac dala. Mi smo izvršitelji nekog posla i mi smo fizička lica, tako da treba onaj ko nas angažuje po ugovoru da plati porez za nas. Muzičari trenutno mogu da imaju zvanje samostalnog umetnika tako što se prijave preko Udruženja i plaćaju sami sebi poreze i doprinose, a time se odriču prava da drugi plaćaju za njih porez i preuzimaju pravo da budemo preduzetnici koji treba da plaćaju državi obaveze“, naglasio je Brajić.

On je dodao da je prijavljivanje sebe za poreze i doprinose kao samostalnog umetnika zapravo odricanje od prava koja su zagarantovana Ustavom – da se bude radnik i ima neto plata.

„Niko u državi ne prima bruto platu, zašto bismo je dobijali mi. Mi nismo utajili nikad ništa, a ako je taj novac crn, onda je takav zbog ljudi koji su nam ga takvog dali, a ne zato što smo ga mi dobili. Jer smo mi uredno to potpisali, a kazna ide vlasniku lokala ako ugovor ne postoji. Jednostavno je došlo do jedne ogromne zamene teza i to je ono što je najteže ubediti kolege. Takođe, u Ugovoru stoji da pravo na rad imaju samo ljudi koji su priznati od strane reprezentativnih udruženja kao muzički umetnici, a prilikom učlanjenja u Udruženje muzičara rok, džez i zabavne muzike Srbije treba da se prilože adekvatni dokazi da je neko muzičar koji zavređuje da dobije tu licencu (snimci, biografija, itd), što jeste adekvatno, iako bi bilo bolje da se polaže uživo, ali makar postoji neka garancija da se neko bavi muzikom. A za drugu licencu samo se ode u neko drugo udruženje, u neku od podružnica tog udruženja ili tog sindikata i dobije se licenca za 12.000 dinara. Kriterijum – nula„, napominje naš sagovornik muzičar.

Kako ističe, ovom temom se treba pozabaviti ozbiljnije i takođe treba videti gde spada kategorija tehničara, ton majstora, rasvetljivača, šta se dešava sa DJ-evima i sličnim muzičkim radnicima.

„Imam predloge i rešenja za sve te probleme i tražim momenat kada bih mogao o tome da razgovaram. Imam podršku kolega sa kojima sam sve to razradio, ali sada sve ostaje na sistemu. Što se nas tiče, sve je obavljeno, sve je već rešeno, i kada treba da se osnuje sindikat, možemo da potegnemo pitanje Ugovora i onda možemo da potegnemo pitanje šta se u njemu nalazi“, zaključuje Brajić.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...