Potrebna rekonstrukcija Beogradske arene, koja godinama posluje u gubicima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je nadu da će država naći privatnog investitora koji bi uložio „40-50 miliona evra“ u rekonstrukciju Beogradske arene, ocenjujući da je objekat zastareo.

Mnoge planirane javne nabavke za ovaj objekat, pokazuju podaci, često se prebacuju iz jedne godine u narednu.

Predsednik najavljuje da su potrebna ulaganja u Arenu od 50 miliona evra, a njena izgradnja je koštala 70, piše N1. Prema pisanju eKapije, izgradnja Arene je trajala 16 godina – od 1991. do 2007. godine. Gradio ju je konzorcijum EPNA – Energoprojekt Visokogradnja i GP Napred.

Prema planu javnih nabavki za 2026. godinu, preduzeće Arena Beograd d.o.o planira nabavku 20 „usluga“ od kojih je samo jedna – električna energija – pokrenuta u aprilu.

Planirane su nabavke materijala za održavanje instalacija, za tehničko održavanje, ugradnju i servis sportskog svetla, revizija trafo stanica, redovni servis liftova i eskalatora, redovni servis požarnih sistema, reparacija stolica, redovni servis uređaja za grejanje i hlađenje.

Prema podacima sa portala javnih nabavki, mnoge velike nabavke se prebacuju iz godine u narednu godinu i ne realizuju se, kao što je rekonstrukcija krova. Postupak za sanaciju krovnog pokrivača pokrenut je još 2021. godine.

Da krov najveće hale u Areni nije od tada pregledan, potvrdio je Institut za materijale i konstrukcije Građevinskog fakulteta u Beogradu. Nakon pisanja N1 o lošem stanju krova, preduzeće Arena Beograd d.o.o raspisalo je javnu nabavku kojom je predviđeno da se uradi ocena stanja krovne konstrukcije i glavnih stubova ovog objekta u skladu sa Projektom održavanja, kao i izrada elaborata o stanju krovne konstrukcije. Za to je bilo planirano, 50 miliona dinara.

Izvođač na tim radovima je Institut za materijale Srbije (IMS) koji je potvrdio da do danas, u 2026. godini, nije izvršio svoje obaveze jer ga naručilac tj. Arena Beograd d.o.o još uvek nije uveo u posao.

Građevinski inženjer Danijel Dašić objašnjava da cifre radova koje pominje predsednik (50 miliona evra) nisu realne i da čak i da jeste potrebna cela rekonstrukcija, kako kaže – njena cena nije onolika koliku je pomenuo Aleksandar Vučić.

„Ključna stvar u objektima javne namene jeste da moraju da se uračunaju troškovi održavanja – redovni (redovno održavanje klime, grejanja, reparacija stolica…), i vanredni (neplanirani događaji npr. vremenske nepogode). Onaj koji je odgovoran za objekat mora da napravi plan održavanja objekta čija vrednost, na godišnjem nivou, okvirno ne prelazi tri odsto vrednosti izgradnje“, objašnjava Dašić.

Građevinski inženjer kaže da, čak i da se uradi temeljna rekonstrukcija, ti radovi ne bi trebalo da koštaju više od pet miliona evra. Ne postoji opcija da se objekat sruši, dodaje Dašić, ali može da izgubi svoju funkcionalnost i neće moći da ispuni svoju svrhu.

„Što se više čeka, troškovi su veći“, ukazuje on.

Za 50 miliona evra, kako ocenjuje, građani bi trebalo da dobiju novu, manju Arenu. On ukazuje da su najveći problemi ukoliko se instalacije, uređaji za klimu i grejanje, sistemi za odbranu od požara ne održavaju redovno, jer se oni najbrže kvare, pa cifra popravke/zamene može da „košta dobro“.

Posebno je problematično, ukazuje, ako dugo nije rađen pregled sistema za odbranu od požara.

„U Areni se održavaju i sportska takmičenja, pa samim tim ljudi, navijači, često unutra unose pirotehnička sredstva. Ukoliko neko zapali pirotehniku i pojavi se dim, a ventili za hlađenje ne infiltriraju to dobro, može da dođe do požara. Nakon toga je dodatan problem ako nastane stampedo“, ističe građevinski inženjer.

Temeljnu rekonstrukciju, ukazuje, treba raditi na deset do 15 godina.

Pravni savetnik Transparentnosti Srbija Miloš Đorđević postavlja pitanje koji bi privatni investitor uopšte želeo da ulaže tako veliki novac u preduzeće koje posluje sa gubicima.

Prema finansijskom izveštaju, Beogradska arena je 2025. godinu završila sa gubitkom od 21,14 miliona dinara. Prema zvaničnim podacima, Arena Beograd d.o.o je s gubitkom poslovala i prethodnih godina – 2024. sa gubitkom od 62 miliona dinara, 2023. sa gubitkom od 161 miliona dinara, 2022. 206 miliona dinara.

Ukoliko su, pak, tačni navodi predsednika o potrebnoj rekonstrukciji Arene, kako kaže Đorđević, ulaganje privatnih investitora bilo bi potrebno iz dva razloga.

„Ili nema sredstava u javnim budžetima za finansiranje toliko vredne rekonstrukcije ili organi javne vlasti nemaju interes da uložu u Arenu zbog njenog lošeg poslovanja“, istakao je Đorđević.

S obzirom na to da se radi o objektu koji ima javnu namenu, potencijalno bi, dodaje pravnik konsultant, mogao da se napravi ugovor o javno-privatnom partnerstvu, koji bi morao da bude objavljen na portalu javnih nabavki.