Građevina usporava pod pritiskom inflacije i slabije tražnje

Vrednost građevinskih radova izvedenih u Srbiji u prvom kvartalu 2026. godine porasla je za 1,7 odsto u tekućim cenama u odnosu na isti period prošle godine, dok je u stalnim cenama zabeležen pad od pet odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Posmatrano prema vrsti građevina, vrednost građevinskih radova na zgradama u ovom kvartalu porasla je za 25,4 odsto, dok je na ostalim građevinama opala za 21,5 odsto, u stalnim cenama.

U prvom kvartalu 2026, vrednost izvedenih građevinskih radova u stalnim cenama povećana je jedino u Beogradskom regionu – 35 odsto, dok je u svim ostalim regionima zabeležen pad – u regionu Južne i Istočne Srbije za 13,7 odsto, regionu Vojvodine za 17,2 odsto i regionu Šumadije i Zapadne Srbije za 31,7 odsto.

Od ukupne vrednosti građevinskih radova 98,9 odsto izvedeno je na teritoriji Srbije, dok je 1,1 odsto realizovano na gradilištima u inostranstvu.

Istovremeno, ukupna vrednost radova koje su izveli izvođači iz Srbije, računajući i domaća i inostrana gradilišta, porasla je za 0,5 odsto u tekućim cenama, dok je u stalnim cenama zabeležen pad od 6,2 odsto.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić u razgovoru za Biznis.rs ističe da su slabiji rezultati očekivani imajući u vidu globalna ekonomska kretanja i rastuću neizvesnost na svetskom tržištu.

„Nema nikakve dileme da Srbija ove godine beleži skromnije stope rasta nego prethodnih. To nije problem samo Srbije, već čitavog sveta koji se nalazi u ozbiljnoj recesiji “, navodi Savić.

Kako objašnjava, rast cena energenata, posebno nafte, geopolitičke tenzije na Bliskom istoku, ali i trgovinski sukobi velikih ekonomija dodatno su povećali inflatorne pritiske i troškove poslovanja.

„Retko koja zemlja nije zabeležila rast inflacije. Poskupeli su inputi, smanjena je kupovna moć građana, manje je poslovne aktivnosti i investicija. Sve se to direktno odražava na građevinsku delatnost“, ocenjuje profesor Savić.

On podseća da je tokom pandemije koronavirusa tržište nekretnina beležilo snažan rast jer su građani višak kapitala ulagali u stanove i nekretnine kao vid sigurne investicije.

„Sada je situacija obrnuta. Ljudi i kompanije više nemaju višak novca, već problem sa likvidnošću i rastom troškova. Kada vam rastu cene inputa, a tražnja pada, biznis slabi i investicije se odlažu. U slučaju pandemije svet je bio na jednoj strani, ujedinjen, a danas je potpuno podeljen“, objašnjava naš sagovornik.

Država usporava sa infrastrukturnim projektima – sav novac odlazi na EXPO

Komentarišući pad vrednosti građevinskih radova od 21,5 odsto na “ostalim građevinama”, profesor ukazuje da to signalizira pad radova na manjim infrastrukturnim projektima i objektima, što može biti posledica opreznijeg trošenja državnog novca i preusmeravanja budžetskih sredstava.

„Država neplanirano troši novac na borbu protiv situacije u kojoj se danas nalazi. Dovoljno je da pogledamo koliko novca iz državnog budžeta ide za regresiranje cene nafte i benzina, koliko su smanjene akcize. Sve to direktno utiče na smanjenje priliva u budžet tako da deo sredstava odlazi na ublažavanje posledica inflacije i energetske krize, dok je prioritet međunarodni projekat EXPO 2027, na koji ide najveći deo državnih investicija. Zbog toga je moguće da su pojedini infrastrukturni projekti usporeni“, navodi on.

Govoreći o tržištu nekretnina, Ljubodrag Savić ocenjuje da bi usporavanje tražnje moglo da dovede do blagog pada cena stanova, ali ne očekuje ozbiljnije poremećaje tržišta.

„Tražnja će verovatno biti manja nego prethodnih godina i logično bi bilo da cene idu dole. Ipak, ne treba očekivati ništa dramatično, niti slom građevinske industrije, jer će uvek postojati deo kupaca koji imaju kapital i ulažu u nekretnine kao sigurnu investiciju“, zaključuje profesor.